Srbija na uvoz hrane troši 450 miliona dolara

Poljoprivreda predstavlja jednu od temeljnih privrednih delatnosti u Srbiji i Crnoj Gori i u ukupnom društvenom proizvodu, zajedno sa prehrambenom industrijom, učestvuje sa više od 40 odsto. Ako se tu uključi i njihov udeo u ostaloj industriji koja svoju proizvodnju zasniva na sirovinama iz poljoprivrede i industrijskim granama koje proizvode inpute za agrar, kao i u uslužnoj delatnosti, može se proceniti da poljoprivreda u stvaranju društvenog proizvoda SCG učestvuje sa oko 60 odsto - istakao je Vojislav Stanković, saradnik Centra za naučno-istraživački rad Privredne komore Srbije (bivši Institut za spoljnu trgovinu).

S druge strane, on navodi da su naša budžetska izdvajanja za agrar najniža od svih zemalja u tranziciji i iznose samo četiri odsto društvenog proizvoda u poljoprivredi.

- Agrarni budžet treba da iznosi bar od 10 do 14 odsto projektovane vrednosti društvenog proizvoda poljoprivrede, kao u drugim zemljama u okruženju. To znači da bi budžet trebalo da bude četiri puta veći od oko 10 milijardi dinara, koliko je još aktuelna vlada planirala za 2004. godinu - objašnjava Stanković i napominje da je navedeni nivo subvencija za poljoprivredu dva do tri puta manji u odnosu na period od 1986. do 1990. godine.

Naša poljoprivreda je ekstenzivnog karaktera, pa se posle raspada SFRJ tokom devedesetih, u vreme najtežih ekonomskih okolnosti, prema Stankovićem rečima, održavala i sa najmanjim ulaganjima i zadovoljavala domaće potrebe stvarajući prehrambenu sigurnost.

- To je znao i koristio i bivši režim, kao i aktuelna vlast, dok o podsticanju izvoza i strategiji agrarnog razvoja niko ne brine - navodi Stanković i naglašava da se bez izvoza ne može podstaći rast proizvodnje jer je domaće tržište malo i potrošnja veoma niska. Izvoz agrarnih proizvoda, prema njegovim rečima, zato treba biti potpuno liberalizovan, osim u slučaju kada strateški proizvodi podbace kao sada pšenica. On ističe da je potrebno programirati prema istraženim mogućnostima tražnje na svetskom tržištu i prekinuti sa dosadašnjom praksom oslanjanja na eventualne tržišne viškove.

U svetu se i dalje održava visok nivo podrške farmerima. Zemlje OECD-a su, na primer, u 2002. godini za tu svrhu izdvojili 235 milijardi evra, što predstavlja 31 odsto ukupnih primanja farmera, a najveće subvencije su za pirinač, šećer, mleko i pšenicu.

S druge strane, Stanković navodi da smo mi dodatno liberalizovali uslove uvoza.

- Izmenom Zakona o carinskoj tarifi u okviru akcionog plana harmonizacije tržišta Srbije i Crne Gore prosečna carinska stopa za poljoprivredne proizvode snižena je na 19 odsto, što je ispod standarda koji trenutno važe u Evropskoj uniji (prosečna stopa 26 odsto) i Svetskoj trgovinskoj organizaciji - kaže saradnik Centra za naučno-istraživački rad PKS i dodaje da su carinske stope za zaštitu domaće poljoprivrede u većini zemalja iznad 30 odsto.

Blizu 50 odsto građana Srbije živi u ruralnim sredinama, a od toga je u poljoprivredi radno angažovano 19,1 odsto sa gazdinstvom prosečne veličine od samo 3,2 hektara.

- Dalja liberalizacija uvoza praktično znači da će polovina stanovništva biti izložena mogućnosti da ostane bez ičega i prepuštena ulici jer sa sitnim posedima i bez podrške države ne mogu biti konkurencija svetskim farmerima - upozorava Stanković.

Nepovoljnoj situaciji u agraru dobrim delom je, prema njegovim rečima, uticala je privatizacija.

- Privatizacija je delimično trebalo da se sprovodi putem podele vaučera i da se tako seljaci interesno povežu sa prehrambenom industrijom - objašnjava Stanković.

Osnovana ograničenja izvoza naših agrarnih proizvoda, prema Stankovićevim rečima, pre svega su nerešeno pitanje finansiranja i skromno kreditiranje proizvodnje za izvoz, zatim gubitak povlašćenog statusa na pojedinim tržištima, neorganizovan nastup i neadekvatna procena i praćenja kretanja na svetskom tržištu.

- U okviru budžeta potrebno je obezbediti sredstva u visini od 15 do 20 odsto vrednosti planiranog izvoza, kao i za profesionalno istraživanje i praćenje ciljnih tržišta - ističe Stanković i dodaje da su planirani podsticaji izvoza i dalje mali.

Prema podacima Zavoda za statistiku, agrarni proizvodi u ukupnim domaćim plasmanima učestvuju sa oko 25 odsto, dok su u uvozu zastupljeni sa 10 do 12 odsto. Bilans razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda je negativan, tako je prošle godine njihov izvoz iznosio 534 miliona dolara, a uvoz 549 miliona dolara, što predstavlja deficit od 15 miliona dolara, za prvih osam meseci ove godine negativni bilans iznosi 66,9 miliona (vrednost izvoz je 382,4 miliona dolara, dok uvoz iznosi 449,3 miliona). U izvozu, prema podacima Zavoda za statistiku, dominiraju voće, povrće i prerađevine, zatim žita i šećer, dok su na uvoznoj strani pored grupe takozvanih nekonkurentnih proizvoda (kafe, začina, južnog voća i proteinskih stočnih hraniva) zastupljene i značajne količine mesa, mleka, voća, povrća i ostalih prerađevina.

- Povećanjem obima i izmenom proizvodne strukture uz finansiranje spoljnotrgovinske razmene moguće je za tri godine agrarni izvoz povećati na milijardu dolara - ističe Vojislav Stanković.

Evropska unija je jedan od naših najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera za poljoprivredne proizvode i zajedno sa tržištima Makedonije i Bosne i Hercegovine čini 90 odsto tržišta. On navodi da je u procesu pridruživanja EUpotrebno sistemskim propisima omogućiti maksimiziranje robne proizvodnje i promet pod isključivo komercijalnim uslovima, doneti zakon o prometu obradivog zemljišta koji će važiti za domaće i strane građane i prilagoditi se standardima EU.

- Sa stvaranjem strategije održivog razvoja domaće poljoprivrede, kao i strategije ruralnog razvoja Srbije koje nam predstoje u konceptu reformi, uporedo treba uzeti u obzir i projektovane dimenzije agrarnog tržišta EU. Politiku razvoja i razmene trebalo bi koncipirati tako da se maksimalno iskoriste prednosti koje ona pruža i neutrališu negativni efekti - zaključuje Stanković.