Nebo diktira raspoloženje

Ovih dana svedoci smo šokova na naše raspoloženje i zdravlje koje izazivaju vremenske prilike. Gotovo da još nismo zaboravili tropske vrućine koje su nas, bezmalo, mučile punih pet meseci, stigla je jesen sa svojim prevrtljivim danima. Miholjsko leto smenjuju hladnoća, vetar i kiša, da bi se ponovo pojavilo sunce, a onda, opet, oblaci.

Sve se to događa u atmosferskoj životnoj sredini, pri složenom uticaju sunčeve radijacije, toplote i aerozagađenja. Razmena toplote kod čoveka u vezi je sa stalnim suočavanjem organizma sa životnom sredinom. Organizam se trudi da uravnoteži proizvodnju i gubitak toplote kako bi održao unutrašnju toplotu tela. U tom procesu kod čoveka učestvuju totalni metabolizam, toplota isparavanja znojenjem, difuzija vodene pare i disanje.

Ravnoteža organizma

Na sve to utiču i direktno difuzno i reflektovano sunčevo zračenje, atmosfersko protivzračenje, zračenje toplote sa okolnih površina i infracrveno zračenje toplote ljudskih tela.

Svi ti elementi atmosferske i toplotne životne sredine ukazuju na stalni, složeni proces dejstva omotača Zemlje, a time i vremena i klime na čovekovu životu sredinu. Održavanje zdravlja i funkcionisanje ljudskog organizma kao reakcija prilagođavanja u vidu je reagovanja na promene u atmosferi. Zdravi organizmi adaptiraju se autonomnim regulisanjem, dok kod osetljivih osoba, starih i bolesnih, trudnica i dece dolazi do većih opterećenja, do meteoropatoloških stanja.

– Biološko reagovanje na uticaj promene vremena posebno u aperiodičnim atmosferskim situacijama poput ovih jesenjih, vezanih za raspored baričkog polja, razmenu vazdušnih masa s pojavom frontova, može da se kreće od osećaja neugodnosti, ometenosti i nekliničkih poremećaja, do ozbiljnih kliničkih poremećaja i fatalnih ishoda. Pojave meteoropatnih efekata su u stalnom porastu, što je u direktnoj vezi i sa načinom života savremenog čoveka – kaže za "Politiku" klimatolog dr Dragomir Đukanović.

Složenost i osetljivost proučavanja energetskog bilansa u ljudskom organizmu nametnuli su upotrebu kompjuterizovanih modela u koje su uključeni sunčevo zračenje, meteorološki uslovi i zagađenost vazduha, a zatim brzina metabolizma, telesna masa, starost, pol i isparavanje znoja. Tome doprinosi i bilans zračenja i struja čovekove toplote i njegova izolaciona svojstva.

Višestruka korist

U poslednje vreme u okviru Međunarodnog društva za biometeorologiju, pod pokroviteljstvom Svetske meteorološke i Svetske zdravstvene organizacije radi se na osmišljavanju univerzalnog toplotnog klimatskog indeksa. On bi važio za sve klime i godišnja doba, bio bi koristan za ključne primene u humanitarnoj biometeorologiji, za dnevna predviđanja i upozoravanja, izradu regionalnih i globalnih karata, epidemioloških studija i istraživanja u oblasti klime. Klimatski indeks biće nezavisan od ličnih karakteristika ljudi, a biće izrađen i priručnik za operativnu meteorološku službu, razne korisnike i medije.

– Aktuelnost i ozbiljnost blagovremenog upozoravanja na ekstremne atmosferske promene koje direktno ugrožavaju život čoveka potvrđene su i ovog leta – kaže dr Đukanović. – U celoj Evropi, još od maja, vladalo je veoma toplo vreme. U Beogradu je, na primer, 29. avgusta zabeležena maksimalna temperatura vazduha od 38,4 stepena Celzijusova. U tom periodu imali smo veliki broj tropskih dana, kad je temperatura prelazila 30 stepeni, ali i tropskih noći, kad se živa u termometru nije spuštala ispod 20. podeljka. Utvrđeno je da je tada prividna temperatura vazduha dostizala 50 stepeni, naročito u pregrejanim centralnim delovima grada.

U konačnom bilansu velikih vrućina u Francuskoj ovog leta potvrđena je smrt više od 11.000 lica, uglavnom starijih osoba. Samo između 31. jula i 13. avgusta u Holandiji je umrlo više od 1.000 starijih osoba, a slično se događalo u Španiji, Portugaliji i Italiji.

Nabrajajući manjkavosti raznih zdravstvenih i medicinskih službi u tim zemljama, nadležni su ukazali na stanje i potrebe za blagovremenim upozorenjem na prirodne ekstremne nesreće, u ovom slučaju u vidu paklenih vrućina. Meteorološke službe su upozoravale na nailazak visokih temperatura, čemu nije pridavana potrebna pažnja. Tada je bilo neophodno da se uvedu posebne mere, pre svega preventivne.

Dolazi zima koja bi, takođe, mogla da bude neprijatna i opasna, posebno za hronične bolesnike i stare osobe. Za njih važe već poznata pravila: da se pridržavaju propisane terapije, odgovarajuće ishrane, odevanja i da napuštaju domove samo u manje ekstremnim vremenskim prilikama.