Istraživanja: Građani očekuju promenu vlasti

Aktuelna vlast koalicije DOS nije zadovoljila većinu potreba građana. Kompromisi koji su pravljeni sa Miloševićevom političkom, bezbednosnom i privrednom elitom doveli su do kompromitacije novih vlasti, a u isto vreme nije došlo do osetnog poboljšanja životnog standarda. Zbog toga je promena vlasti u Srbiji očekivana. Ovo su ocene koje su analitičari i profesori univerziteta izneli na konferenciji o rezultatima petooktobarskih promena održanoj u Beogradu.  Podloga za ovakve tvrdnje su rezultati obimnih istraživanja javnog mnjenja koja su ove godine sproveli Institut za filozofiju i društvenu teoriju iz Beograda i Centar za proučavanje alternativa.

Istraživač Centra za proučavanje alternativa, Srećko Mihajlović, navodi da građani Srbije, pored nezadovoljstva svojim životnim standardom, nemaju poverenja u institucije koje bi rešavanjem njihovih praktičnih problema trebalo da se bave. “Građani Srbije u svega pet odsto slučajeva misle da Skupština zadovoljava pitanja od javnog interesa. Opozicione stranke osam posto. Javno tužilaštvo osam posto. Sud 11 posto. Zdravstvena zaštita 13, Vlada 20, policija 21, škole 23 posto. Dakle, po viđenju građana, ni jedna od ovih veoma važnih institucija za svako društvo, ne radi u korist javnog dobra. Kada ulazimo u propitivanja, a za koga oni onda rade, onda dobijate odgovore da oni rade za sebe, za svoj džep”, rekao je Mihajlović.

Institut za društvenu teoriju i filozofiju uradio je istraživanje o uticaju politike na svakodnevni život građana. Tehnikom opširnih i detaljnih intervjua sa stanovnicima većih gradova u Srbiji, došlo se do rezultata koji pokazuju nezadovoljstvo prema vlasti DOS-a, ali i da je u svesti građana nakon 5. oktobra došlo do važnih promena. Profesor Zagorka Golubović: “Povećala se količina znanja građana o aktuelnim političkim problemima i o stanju u društvu, te se ispoljila veća realističnost. Porasla je građanska svest da se ne može sve očekivati od države, već da svako mora da uzme učešća u ubrzanju i ostvarenju demokratskih promena. Naročito je izražena otvorenost prema svetu, iako su građani dosta kritični prema politici ultimatuma. Najmanje su građani napredovali u pogledu suočavanja sa ratnim zločinima činjenim od strane Srba. Oni su nezadovolji, pre svega, sporošću promena, i odsustvom diskontinuiteta sa bivšim režimom, i zato se jedan broj njih plaši da ovi ne krenu istim putem kao prethodna vlast”, rekla je Zagorka Golubović.

Aktuelna vlast u Srbiji svakako nije idealna, ali i sami građani bi trebalo da povedu više računa o svojim shvatanjima demokratije i ljudskih prava. Na to ukazuju rezultati istraživanja koje je predstavio Srećko Mihajlović. “Kada pitamo ljude da li vi sebe smatrate demokratom ili ne, 85 posto građana kaže da je demokrata. Tih petnaestak posto koji su rekli ne ili nisu odgovorili na pitanje, to je jedan standardan postotak uzdržanih. Istovremeno, svaki četvrti oženjeni muškarac među ovih 85 posto ispitanika, je rekao da je barem jednom u životu udario svoju ženu, a svaki drugi smatra da Romi ne bi trebalo da imaju jednaka prava sa Srbima prilikom zapošljavanja”, rekao je Mihajlović.

Građani Srbije u vrh liste svojih prioriteta, nakon petooktobarskih promena, stavljaju rešavanje problema nezaposlenosti, podizanje kvaliteta života i smanjenje korpucije. Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković ukazuje da je u pitanju ohrabrujući podatak, koji govori da se stanovnici naše zemlje sve više okreću praktičnim pitanjima, a da su im sve manje važne istorije i ideologije.