Svaki sedmi nezaposlen

Aleksandra Đuričić je dugo razmišljala o tome da li da javno iznese sve teškoće kroz koje je prolazila proteklih deset godina tražeći posao u Beogradu. Na kraju je, ipak, odlučila da za novine ispriča da je njen san o stalnom zaposlenju ostao samo pusta želja. Ona je razočarana i bolnim saznanjem, kako kaže, da rad, kvalitet i znanje nisu na ceni i da zanimanje magistra teatrologije gotovo nikog ne interesuje.

U svojoj oblasti postigla je najviša stručna zvanja. Diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti, magistrirala teatrologiju, a za nekoliko meseci sprema se da na Univerzitetu umetnosti odbrani doktorat "Dramaturgija opere". Bila je stipendista Fonda za razvoj naučnog podmlatka s obzirom na to da je njen prosek ocena na fakultetu bio 9,85.

S vremena na vreme na određen period dobijala je poslove predavača u Srednjoj baletskoj školi i asistenta na Fakultetu dramskih umetnosti (ovaj posao dobila je preko Republičkog zavoda za tržište rada). Izvesno vreme radila je u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka i to više na poslovima akvizitera i rasturanja stručne literature po knjižarama Beograda. Na tom poslu ostala je četiri meseca jer psihički nije mogla da podnese da radi posao koji nije ni približno sličan onom za koji se školovala.

U dugim pauzama između kratkih zaposlenja rodila je troje dece, bez ikakvog prava na dečji dodatak, porodiljsko bolovanje, bez dana bolovanja. Srećna je zbog toga što je postala majka, tako da nije gubila vreme. Dok je tražila posao Aleksandra Đuričić se stručno usavršavala i naučila je, pored svih obaveza, i tri strana jezika.

Na silaznoj putanji

Svesna sam, kaže Aleksandra, da se posao dobija preko prijatelja i "veze", a to nemam, s obzirom na to da sam smatrala da su rad i znanje dobra preporuka za posao. Ali, nije tako, komentariše ona. Nisam član nijedne političke stranke i ta neopredeljenost, zaključuje, ima svoju cenu.

Aleksandra Đuričić ima 40 godina i ličnost je koja ne voli lični marketing, a ne želi ni da se prikazuje kao žrtva. Veruje da još ima snage da traži posao u svojoj struci, budući da je objavila dve knjige, mnogo stručnih radova u raznim časopisima.

Priča Aleksandre Đuričić jedna je od mnogih koje se mogu čuti u Srbiji, posebno sada, kada se daju jako sumorne prognoze o perspektivi zapošljavanja u narednom periodu. U vezi s tim predloženi zakon o zapošljavanju, koji je povučen iz skupštinske procedure, neće bitno promeniti stanje u ovoj oblasti. Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, svaki sedmi građanin Srbije je nezaposlen.

Krajem prošle godine u Srbiji je spisak nezaposlenih premašio 900 hiljada. Porast broja nezaposlenih praćen je smanjenjem ponude radnih mesta, pa mnogi stručnjaci nezaposlenost vide kao jedan od najvećih problema društva. Prva faza tranzicije razotkrila je činjenicu koliko je radnika, pre svega u industriji, ali i drugim delatnostima, prividno zaposleno.

Ukupan broj zaposlenih je već dugi niz godina na silaznoj putanji uprkos pozitivnoj tendenciji da raste zaposlenost u privatnom, a opada u društvenom sektoru. Tako je tokom prvih osam meseci 2001. godine došlo do pada ukupnog broja zaposlenih za 2,4 odsto, odnosno 0,3 mesečno. Stopa nezaposlenosti povećana je i u avgustu je dostigla rekordnih 27,9 odsto (prema 26,4 odsto u 2000. godini), a na svako radno mesto konkuriše u proseku 20 ljudi sa evidencije Zavoda za tržište rada, kaže politikolog Dubravka Stajić iz Instituta za političke studije.

Otpuštanja

Siromaštvo i masovna nezaposlenost u svim ekonomskim krizama pokazuju istu zakonitost: obaranje cene rada i otpuštanja onih koji zahtevaju prava zaposlenih (bilo da je u pitanju pravo iz zakona, kolektivnog ugovora, ugovora o radu ili pojedinačnog akta poslodavca) komentariše Stajićeva.

Tokom prošle godine nezaposlenima je nuđeno u proseku oko 40.000 slobodnih radnih mesta mesečno, najvećim delom (preko 60 odsto) za određeno vreme. Najviše radnika bilo je potrebno u trgovini (17 odsto), ekonomiji, pravu, mašinstvu, obradi metala, obrazovanju i zdravstvu. Prema stepenu stručnosti najtraženiji su bili radnici sa srednjom stručnom spremom, trećinu ponude mogli su da zadovolje nekvalifikovani i polukvalifikovani radnici, a oko 15 odsto radnih mesta zahtevalo je visokoškolovane kadrove.

Ovi podaci jasno govore u kojoj meri je neophodno ozbiljno restrukturisanje privrede, kao i stimulisanje delatnosti industrijskih grana s višim fazama prerade koje zahtevaju i viši nivo stručne spreme zaposlenih. Za ministra rada i zapošljavanja Dragana Milovanovića indikativan je podatak da je, uprkos velikom broju nezaposlenih, oko 80.000 slobodnih radnih mesta ostalo nepopunjeno. Najniži stepen realizacije prijavljenih potreba registrovan je u obrazovanju, gde je popunjeno oko 60 odsto ponuđenih radnih mesta. Škole su, primera radi, tokom prošle godine tražile 3.074 profesora srpskog jezika, a 1.570 ih je zaposleno. Na birou je, prema tome, ostalo 367 profesora. Ista je situacija sa profesorima engleskog jezika. Od gotovo 10.000 radnih mesta ponuđenih ekonomistima, oko 6.700 je popunjeno, dok je na birou ostalo više od 3.000 ekonomista...

"Ako nekom ponudite posao i on ga odbije, verovatno je da radi u sivoj ekonomiji, a status nezaposlenog koristi zbog određenih prava koje na taj način ostvaruje", zaključuje Dragan Milovanović. Ministar je istakao da bi građani danas mogli teško da imaju ova primanja i već viđeni standard, kada bi samo 1,8 miliona zvanično zaposlenih izdržavali sve ostale kategorije stanovništva. Procenjuje se da 600.000 radnika radi na crno, od kojih je polovina prijavljena na biro za zapošljavanje. Pored toga, oko pet odsto registrovanih radi van zemlje.