Imovina državnih institucija biće uređena zakonom

Ustavna komisija odlučila je u četvrtak uveče da se Zakonom o imovini državne zajednice utvrdi njena imovina koja je neophodna za funkcionisanje zajedničkih institucija i vojske, a u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu Ustavne povelje Srbije i Crne Gore. Po toj odluci, koja je dostavljena novinarima tokom sednice, države članice i državna zajednica će u roku od 60 dana, od dana stupanja na snagu Ustavne povelje, formirati komisiju koja će utvrditi predlog obima imovine, kao i obima strukture i načina raspodele preostale imovine.

U novom članu Zakona o sprovođenju Ustavne povelje, članu 20, navodi se da će komisiju činiti predstavnici vlada Srbije i Crne Gore, Saveta ministara državne zajednice i centralnih banaka država članica. Prema tom članu, oni imaju obavezu da za 90 dana, od dana formiranja, dostave predlog na usvajanje skupštinama Srbije i Crne Gore. Do okončanja tog postupka, organi koji obavljaju poslove institucija državne zajednice u prelaznom periodu, kao i vojska Srbije i Crne Gore, ne mogu da raspolažu nepokretnostima koje su u momentu usvajanja Ustavne povelje imovina Jugoslavije.

Za takvo rešenje glasali su svi članovi Ustavne komisije osim predstavnika Demokratske stranke Srbije i crnogorskih partija Narodne stranke i Socijaldemokratske partije.

Član Ustavne komisije iz Demokratske stranke Srbije Dejan Mihajlov rekao je u četvrtak uveče da su predstavnici te stranke glasali protiv odluke da imovina budućih zajedničkih organa državne zajednice bude regulisana zakonom jer na taj način ni vojska ni državna zajednica neće imati svoju imovinu. "To će biti imovina posebno Srbije, posebno Crne Gore, tako da će naša vojska u našoj državi biti podstanar... Aerodrom, kasarne i sve ostalo što ima vojska neće biti vojno već u vlasništvu Crne Gore i Srbije", kazao je Mihajlov novinarima u Skupštini Jugoslavije. "To je nepravično resenje i predstavnici Srbije su ovde bespotrebno izašli u susret (crnogorskoj) Demokratskoj partiji socijalista i narušili princip ravnopravnosti koji je morao da postoji u zajedničkoj državi," dodao je on.

Ostalo je nerešeno nekoliko pitanja u vezi sa načinom delegiranja i opozivanja poslanika u parlamentu državne zajednice i pitanje statusa funkcionera savezne administracije koji će, formiranjem nove državne zajednice, ostati bez funkcija.

Komisija još uvek zaseda.