Mucan porodjaj

Tesko je zamisliti da se neki posao moze raditi sa manje dobre volje, nego sto predstavnici srpskog i crnogorskog naroda kroje model nove drzavne zajednice. Vec mesecima pred licem javnosti, a jos vise pred medjunarodnim institucijama, ustavotvorci simuliraju da nesto rade, izlaze sa navodno usaglasenim papirima, obecavaju da ce do nekog roka uraditi i ostatak posla, da bi se u narednoj fazi opet iskazale nepomirljive razlike i odlozio zavrsetak citavog posla.

Do kraja protekle sedmice stizala su obecanja da ce kako-tako usaglasenu Povelju sa pratecim zakonom Ustavna komisija dostaviti republickim parlamentima. Ispostavilo se, medjutim, da oko zakona o sprovodjenju Povelje i dalje nema saglasnosti, da bi potom usledila diskutabilna odluka dela Ustavne komisije - bez predstavnika crnogorske opozicije (SNP, NS i SNS) i Demokratske stranke Srbije - da se nacrt Povelje, bez prateceg zakona, dostavi parlamentima. Prema ocekivanju, odsutni deo Ustavne komisije je ovakvu odluku proglasio nepunovaznom, jer je doneta bez kvoruma. Vlastito odsustvo zbog kojeg je kvorum i doveden u pitanje, Crnogorci objasnjavaju potrebom za daljim konsultacijama unutar svoje koalicije, a DSS zeljom da se oko izrade Povelje postigne konsenzus, jer bez glasova crnogorske opozicije, ona ne moze proci u zakonodavnim telima.

Evropska unija, izgleda, ne cepidlaci mnogo oko kvoruma i izrazava zadovoljstvo sto je nacrt, Povelje upucen republickim parlamentima, uz istovremenu nadu da ce u medjuvremenu stici i usaglaseni nacrt zakona o njenom sprovodjenju. Ne treba sumnjati da ce medjunarodni staratelji, u kontaktima sa ovdasnjim politickim akterima, poraditi da tako i bude, ali ostaje mucan utisak da se zvanicni Beograd i Podgorica krajnje nevoljno dogovaraju o buducoj zajednici. Ubacivanje Ustavne povelje u skupstinsku proceduru (makar i uz problematican kvorum), jeste odredjeni napredak sa stanovista procedure, kao sto je to bilo i njeno usaglasavanje tako sto su neka sporna pitanja izostavljena i preneta u nadleznost ustavnog zakona. Ali, nevolja je sto je sad zapelo oko zakona.

Kad i ovaj dokument bude nekako usaglasen, ne treba sumnjati da ce se tokom rasprave u tri parlamenta ponovo otvoriti sporna pitanja o kojima politicka elita ima razlicite stavove.

I to je sustina price. Nova drzavna zajednica Srbije i Crne Gore trebalo bi da nastane kao ozbiljan istorijski dogovor dva naroda posle tragicnog kraha prethodnih drzavnih aranzmana u kojima su ucestvovali, a ne kao nagodba problematicne elite. Sasvim je izvesno da Ustavna povelja, cijem mucnom radjanju prisustvujemo, nece imati karakter tog velikog istorijskog dogovora. Ona treba da zadovolji interese nekih uzih grupa, a ozbiljno resenje srpskog i crnogorskog drzavnog pitanja ce sacekati neka druga vremena i druge aktere.