Nedelja, 22.12.2002.

13:29

Dogovor u Servudskoj sumi

Izvor: Bojan Toncic

Default images

Uprkos gotovo nepodnosljivom nevremenu, kosavi koja se uvlacila u kosti, te, na drugoj strani, obecavajucoj toplini blagovaonica i kaloricnoj vrednosti netom ukiseljenog kupusa, na ponovljene izbore za predsednika Srbije izaslo je svih 2,9 miliona punoletnih gradjana Srbije; tog 8. decembra, zvanicna je verzija, Srbija, ipak, nije izabrala predsednika. Na biralistima se, saopstava Republicka izborna komisija, pojavilo 45, 16 odsto, od 6. 525. 760 biraca. Iz keca u kec (pobeda domacina), rekli bi kladionicari, deo populacije koja je ostala kod kuce i na ulozenih hiljadu zaradila dve i po hiljade dinara.

Procesna situacija: izbori nisu okoncani, buduci da su "ovlasceni predstavnici predsednickog kandidata Vojislava Kostunice utvrdili da ima 835 hiljada nepravilno upisanih biraca" (Dejan Mihajlov, sef Poslanicke grupe Demokratske stranke Srbije). Oni su ulozili zalbe Komisiji, najpre na biracki spisak (odbaceno), potom na konacne rezultate. Do zakljucenja ovog broja nije saopstena odluka RIK, a sva je prilika da ce federalni predsednik u skoroj buducnosti biti tek predsednik stranke, kao jedna od zrtava Ustavne povelje Srbije i Crne Gore.

Dogovor ili nepoverenje Vladi

Izvesno je, takodje, da Srbija ulazi u novu fazu nesumnjive parlamentarne krize - raspravlja se o zavrsnom racunu i drzavnom budzetu, a u predahu gledamo robinhudovski spektakl u kojem, navodno, Robin od Lukslija od zloglasnog notingemskog serifa otima kompakt disk, taj sveti gral koji bi trebalo da predsednici Skupstine Srbije Natasi Micic uskrati kratkotrajni boravak na Andricevom vencu, odnosno da dokaze Kostunicinu pobedu.

Iza kulisa ove tragikomedije, nagovestavaju carsija i izjave nekih zvanicnika, ponovo se trguje, uprkos svim medjusobnim optuzbama dveju najsnaznijih politickih grupacija. Ustav po kojem bi se predsednik birao u parlamentu, podrska Demokratske stranke Kostunici i opstanak Djindjicevog kabineta do novih parlamentarnih izbora, ponuda je DS (Zoran Zivkovic, potpredsednik stranke). Usput, mozda bi, pretpostavimo, pristali i da ustupe koji portfelj deesesovcima. Eventualni novi kontrakt Djindjic - Kostunica, dakle, mogao bi da znaci - juhahaha, pa sve ostalo. Mozda se i dogovore da ispune obecanje dato u predizbornoj kampanji uoci rusenja Slobodana Milosevica.

Svakoga dana slusamo sve snaznije optuzbe, ovoga puta Kostunicina stranka optuzuje Natasu Micic cak i da je eksponent snaga koje pokusavaju drzavni udar, zbog izjave da nije obavezna da raspise nove predsednicke izbore. Ovdasnja iskustva, pak, govore da su se najsladji dilovi sklapali usred lavine najstrasnijih optuzbi.

Ipak, nakon dve neuspesne izborne avanture, poigravanja sa elementarnim gradjanskim dostojanstvom, devastiranja poslednjih krhotina institucija, postavlja se pitanje dokle su gradjani Srbije spremni da podnose predizborne, izborne, parlamentarne i ostale samare.

Dobitnici i gubitnici, ili carobnih 300 hiljada glasova

Jezikom oficijelnih brojki koje DSS osporava, Vojislav Kostunica je od 1,2, u prvom odnosno 1, 9 miliona glasova u drugom krugu septembarsko - oktobarskih izbora ove godine, na ponovljenim dobio poverenje 1,6 miliona, odnosno 300 hiljada biraca manje. Najblizi konkurent Vojislav Seselj je, pak, profitirao: za njega je u prvom krugu prvih izbora glasalo 845 hiljada punoletnih gradjana, a milion i 68 hiljada na izbornoj reprizi. Borislav Pelevic je sa 139 pao na 105 hiljada glasova.

Taj simptomaticni izborni epilog ukazuje na afektivnu reakciju gradjanski orijentisanih biraca (bojkot), ali govori i o homogenizacijo desnice na licnost koja personifikuje populizam i nacional - sovinizam, adresatu podrske iz Haga. "Rezultat nade", reci ce predsednicki kandidat Srpske radikalne stranke Vojislav Seselj, trazeci vanredne izbore na svim nivoima. I ovoga puta ce se lako preci preko njegovog nesumnjivog izbornog uspeha; kao, nije osvojio nikakvu funkciju, a s njim se moze, iskustvo govori, i posteno trgovati. Iz dana u dan cena je veca.

Da ostavimo ovom prilikom po strani demagosku floskulu po kojoj narod uvek ima pravo - daleko bilo, ostvarenja tog prava smo se nagledali i napatili - tih carobnih 300 hiljada listica na kojima je zaokruzeno Seseljevo ime trebalo bi da budu lakmus i zvono za uzbunu onome sto je ostalo od gradjanskog drustva u Srbiji.

Za srbijanskog premijera nema dileme, on samouvereno, preciznije bahato, podstaknut, po svoj prilici dogovorima koje je sklopio sa nekim opozicionim poslanickim grupama, odgovara na nagovestaje da bi DSS mogla da pokusa rusenje Vlade: "Kao sto nisu sposobni da dobiju vecinu za svog predsednika, sumnjam da ce je dobiti za rusenje Vlade".

Vojislav Kostunica ce, pak, za svoj neuspeh najpre optuziti Djindjica zbog opstrukcije, Vladu zbog neazurnih birackih spiskova, a potom Cesid i analiticare. U Skupstini Srbije poslanici DSS "zivotima brane biracke spiskove", beze iz zgrade parlamenta, presnimavaju CD sa birackim spiskom, zakopavaju ga u Tasmajdanskom parku (Servudska suma),jedan primerak u potaji urucuju Kosti Cavoskom, kreirajuci jos jednu od misterija koje nikada nece biti razjasnjene. Ko se priseti svih afera, od ubistva Momira Gavrilovica 3. avgusta prosle godine do danas mora da posumnja u ozbiljnost i realnost Kostunicine stranke i njenog predsednickog kandidata.

A niko normalan ne sumnja da je biracki spisak los.

Evropa i mi

Djindjic konstatuje da je "Kostunica arogantno odbio ponudu DOS", potom potpredsednik DS Zoran Zivkovic nagovestava nekakav kompromis (razgovori su, dakle, u toku), a poslanici DSS ipak ucestvuju u skupstinskoj raspravi o zavrsnom racunu za proslu i budzetu za ovu godinu, iako je njihova najsnaznija pretnja Djindjicevom kabinetu bila neizglasavanje budzeta (do zakljucenja ovog broja, u cetvrtak popodne, rasprava u Skupstini nije zavrsena). Toj prici nikad kraja, mozda se, ipak, zavrsi dogovorom.

Rezultate izbora zvanicnici i analiticari iz inostranstva ocenili su bez dramatizovanja, razveseljeni, valjda, zbog usvajanja Ustavne povelje, Niko izvana nije pravio paralelu sa duelom Siraka i Le Pena. Londonski Gardijan je, po svemu sudeci, bio najblizi istini u svojoj analizi: "Djindjic je racunao da ce neuspehom izbora i blokadom svog rivala Kostunice ostati na vlasti duze nego sto realno moze da ocekuje".

U svakom slucaju, ulazimo u novi koloplet, rusenje Vlade, kompromis oko novog ustava Srbije, administrativna i nasilna vladavina Djindjiceve parlamentarne manjine, ili nesto trece. Prognoza prevazilazi domete novinskog napisa, ali, recimo "iz keca u kec".

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 0

Pogledaj komentare

0 Komentari

Podeli: