Oni koji se uoči praznika spremaju za putovanje, ukoliko se odluče za voz, trebalo bi da imaju u vidu i čari koje može da im priredi jugoslovenska železnica. Od poslovičnih višečasovnih kašnjenja – od kojih se rekordna dešavaju tokom leta – preko uobičajenih problema sa mračnim kupeima i zaglavljenim prozorima, sve do grejanja do daske u avgustu, univerzalan odgovor je sleganje ramena konduktera.
Ipak, putovanje vozom na temperaturi ispod nule prevazišlo je granice strpljenja putnika. Dušan Čađević, koji se ukrcao na voz Beograd-Bar u subotu u 10 sati, za Radio B92 kaže: "Putujem za Priboj, krenuo sam sa devojkom. Došli smo na stanicu, rekli su može samo prvi razred, uzeli smo karte i od onda smo u vozu koji je jutros krenuo na –6 stepeni, sada je sigurno malo toplije, ali opet ovde dok dišemo izlazi nam para na usta. Kondukter ne reaguje: doći će, doći će, ali već je sat i dvadeset minuta prošlo od kada smo krenuli. Nikome ne ide u prilog da se zaustavi voz, da stane, jer su svi ljudi negde krenuli i na toj njihovoj muci neko zarađuje pare, bez obzira kako će ići i da li će ići uopšte. Sada, imamo sreću da idemo, ali imamo nesreću da se smrzavamo. Uživamo u pejzažu, ima i snega, ali sneg samo što ne pada i kod nas u kupeu. Voz je inače krcat, pa sad vidite".
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 2
Pogledaj komentare