RTS obveznici

Gradjani Srbije su 15. decembra od Radio-televizije Srbije dobili neprijatnu cestitku: obavesteni su da ce od 1. februara nastupajuce godine morati da placaju tv pretplatu u iznosu od 210 dinara mesecno. Direktor RTS Aleksandar Crkvenjakov objasnio je u izjavi za Danas da nije rec o pretplati na program za RTS, vec o zakonskoj taksi na posedovanje RTV prijemnika, koju je Vlada usmerila na RTS kao na javni servis. No, tesko da ce gradjane utesiti tumacenje da nisu pretplatnici vec takseni obveznici, kada je izvesno da vise nema besplatnog sedenja ni stajanja pred tv ekranom, ma sta na njemu gledali.

Protivnici TV pratplate vec ocenjuju da je rec o reketu drzavne televizije i pozivaju na gradjansku neposlusnost (Koalicija Sumadija), uz podsecanja da je DOS, u vreme kada se kao opozicija borila za vlast, obecavala da ce ukinuti takse na elektricno brojilo kojom je Milosevic finansirao RTS. Valja, medjutim, podsetiti da je to obecanje i ispunjeno: Vlada Srbije je gotovo odmah po konstituisanju, iz strujnih racuna oduzela tv taksu. Tv taksa je ponovo uvedena, ali kako naglasava Crkvenjakov, nece stizati uz racune elektrodistribucije. Prvi covek RTS je najavio da ce se do kraja decembra znati nacin na koji ce gradjani dobijati uplatnice.

Predstavnici vlasti su jos prilikom razmatranja raznih verzija zakona o radio-difuziji ukazivali da tv pretplata ne bi smela da bude sporna, ne samo zbog siromasnog budzeta, vec i zbog osiguranja nezavisnosti javnog informativnog servisa, u skladu sa vec proverenom praksom zapadnih demokratskih drzava. I strucnjaci za medije potvrdjuju da je finansiranje pretplatom (taksom) jedini nacin da dobijemo profesionalnu i nezavisnu televiziju, jer samo finansijski nezavisna televizija moze da bude profesionalna i uistinu javni servis. Medjutim, i medju njima ima onih koji ukazuju da je utvrdjena pretplata previsoka, odnosno da je njen iznos na pocetku trebalo da bude simbolican.

Tim pre sto, izvesno je, RTS jos ni izbliza nije racionalisao svoje poslovanje (tek je najavljeno smanjenje zaposlenosti), niti je na tom javnom preduzecu isproban vladin recept prestruktuiranja, kao sto je to ucinjeno u Zastavi i RTB Boru. Jos je nepoznanica i sta je sa desetinama nelegalno podeljenih stanova "podobnim kadrovima" u vreme kada je RTS gazdovao Dragoljub Milanovic. Sindikat RTS je nedavno upozorio da ce mnogi od "podobnih" umesto da budu otpusteni, uskoro biti proglaseni viskom i otici sa pozamasnom otpremninom.

Bilo kako bilo, cinjenica je da je narecena cestitka RTS stigla u skladu sa Zakonom o radio-difuziji koji toj kuci nalaze "da do 1. decembra 2002. godine ustanovi evidenciju pretplatnika", te da nakon toga, u roku od 15 dana "svakom pretplatniku u pisanoj formi dostavi obavestenje o buducoj obavezi placanja radio-televizijske pretplate". Takodje je, medjutim, cinjenica da poreski obveznici ni u jednoj, pa ni u ovoj zemlji ne sricu zakone, vec ocekuju da ih o njihovim sadrzajima upoznaju oni koji svoje zarade obezbedjuju upravo iz poreza. Dakle, o tv pretplati se i nakon njenog ustanovljenja u parlamentu pre pet meseci javno govorilo veoma retko i stidljivo, posebno na programu RTS kome "tv obveznici" treba da obezbedjuju nesmetan rad.