Život sa kartice

- UKOLIKO sve bude kako se nadamo, već sledeće godine na Nefrološkoj klinici VMA, većem broju pacijenata koji čekaju transplantaciju bubrega vratićemo osmeh na lice. U poslednjih šest godina, na klinici smo imali samo 131 urađenu transplantaciju bubrega, uglavnom od srodnika. To je jako malo za evropske standarde. Kada “donorske kartice zažive” broj operacija povećaće se višestruko – ovo su nadanja načelnika Nefrološke klinike VMA, puk. dr Zorana Kovačevića prvog među jednakima u budućem Nacionalnom centru za transplantaciju bubrega.

Iako je problema (uglavnom besparice) da se krene put savremenog orgazovanja u ovoj oblasti medicine bilo dosta, glavne organizacione stvari u Nacionalnom centru su završene i čekaju da projekat krene.

Donorske kartice su gotove – kaže dr Kovačević a gotovi su i kompjuterski programi u koje se unose podaci o tkivu onih koji čekaju spasonosnu operaciju. Takođe na klinici su formirani i mobilni timovi zaduženi za prikupljanje organa i ostalo je još da se formiraju Regionalni centri u Srbiji koji treba da koordiniraju put organa od potencijalnog donora do klinike za transplantaciju.

SPAS

MINISTARSTVO zdravlja, po rečima našeg sagovornika, ovde treba da odigra glavnu ulogu a što se tiče ministra i njegovih najbližih saradnika–oni projekat zdušno pomažu. Problem su još uvek pare jer “koordinatore” koji dežuraju 24 časa – treba platiti.

- Osnovna ideja je da “donorska kartica” u bliskoj budućnosti postane lični dokument svakog čoveka – navodi dr Kovačević. Ta praksa u razvijenom svetu odavno egzistira i zahvaljujući “donorskoj kartici” mnogi životi su spašeni. Ako se “donoru”, ne daj bože, nešto desi nesretnim slučajem, njegovo telo poslužiće kao “banka organa” koji će drugim ljudima spasiti život.

Načelnik Nefrologije razjašnjava da nedoumica oko uzimanja organa nema. Oni se uzimaju samo ako se kod unesrećenog ustanovi moždana smrt iz koje povratka nema. Moždanu smrt utvrđuje mobilna ekipa sa VMA u reprezentativnom sastavu koji isključuje bilo kakve greške. Sledi uzimanje organa i prenos u posebnim kutijama do klinike a zatim transplantacija na koju se poziva pacijent čije tkivo najbolje odgovara “donatorovom organu”. Da sve bude kako treba stara se računar u koji se na osnovu analiza ubacuju podaci o dobijenom organu.

- Svesni smo da ovaj vid “donorstva” kod nekih ljudi izaziva jezu ali opet naglašavam da razloga za nedoumice nema. Organi bi se uzimali samo kod ljudi koji su već preminuli, nikako na živo – objašnjava lekar i veli da zbog toga u javnosti mora da usledi dobra medijska kampanja koja će objasniti narodu o čemu je tu reč.

U SRJ danas imamo 3.360 ljudi na dijalizi. NJihovo lečenje državu godišnje 15 i 20.000 evra. Gotovo 1.000 pacijenata čeka transplantaciju a godišnje se pojavi i po 800 novih bolesnika od kojih bar pola mogu se spasiti transplantacijom.

RUTINA

JEDNO presađivanje bubrega sa svim troškovima, na VMA košta koliko godišnji tretman bolesnika na dijalizatorima da bi lečenje pacijenta sa presađenim bubregom već sledeće bilo 50 odsto jevtinije od dijalize. Dve godine kasnije, tretman bolesnika iznosi otprilike 30 odsto cene godišnje dijalize a nakon četvrte godine ne košta ni 10 odsto cene.

- Što je još važnije za pacijente se može reći da su zdravi a sama transplantacija odavno je na VMA postala rutina i teško da se išta može iskomplikovati – tvrdi Kovačević. - Mi lekari i naravno pacijenti znamo da je svaka transplantacija bubrega rađanje jednog novog života – priča naš sagovornik. Sada treba da kvalitetno obavestimo celokupnu javnost “zašto” donorske kartice i šta njima dobijamo. Celokupni sastav Nefrološke klinike zaveštao je svoje organe pacijentima a to je uradio i načelnik VMA. Neka nas u prvom koraku bude 10.000 a posle biće i više. Ogromna je šteta što nam ljudski životi ponekad cure niz ruke a imamo i stručnog znanja i medicinskih mogućnosti da pomognemo – gotovo vapi dr Kovačević.

NEFROLOŠKA

NEFROLOŠKA klinika na VMA najprestižnija je medicinska ustanova ovog tipa na Balkanu, zahvaljujući, kako ističe Kovačević, pre svega što ima izuzetnu podršku i logistiku kvalitetnih internističkih klinika i naučnih instituta VMA.

Ove godine postali su Balkanski centar dijalize a na VMA se obučavaju doktori iz Makedonije, RS, Crne Gore a ima najava da će doći i drugi. Takođe predavači sa klinike putuju po celom Balkanu.
Otvaranjem Beograda posle sankcija Nefrološka klinika VMA počela je da pruža i “holidej usluge dijalize”. Samo ove godine bilo je 45 pacijenata a radi se o poslovnim ljudima koji su u naš grad došli zbog biznisa a žive sa dijalizom te su na VMA koristili usluge.

Ono što Kovačević sa ponosom ističe je nekoliko desetina naših ljudi koji žive i rade od Amerike do Nemačke, u Jugoslaviju su ponovo došli samo zbog kvalitetnih pregleda i lečenja na Nefrologiji.
Ti ljudi kažu da im se isplati da plate (za nas) silne pare da dođu i da se leče jer bukvalno uštede lečeći se na VMA.