Nikolić: Poboljšanje najmanje osetili siromašni

Posle 2 godine tranzicije u Srbiji građani osećaju izvesno poboljšanje standarda, optimizam i vera u mogućnost zapošljenja rastu, ali je siromaštvo i dalje veliko, pokazalo je istraživanje Centra za proučavanje alternativa o strategijama opstanka domaćinstava Srbije. Direktor centra Milan Nikolić kaže da je u protekle 2 godine došlo do pozitivnih promena u standardu građana, ali da su te promene najviše osetili viši i srednji slojevi. Na liniji siromaštva živi dve trećine građana Srbije, upozorava Nikolić. "Vreme je da rezultati tranzicije počnu malo ravnomernije da se distribuiraju. Ako politička i ekonomska elita hoće da opstanu na vlasti, da nastave reforme, moraju nešto dati i ljudima koji predstavljaju većinu građana u Srbiji, većinu birača. To su velike mase građana i njihova politička reakcija na socijalne i ekonomske uslove života za Vladu i političku elitu je izuzetno značajna politička činjenica", rekao je Nikolić. On kaže da bi Vlada morala ozbiljno da se pozabavi i činjenicom da je oko 20 odsto visokoobrazovanih mladih ljudi spremno da odmah ode u inostranstvo, dok je oko 54 odsto odgovorilo da bi otišlo, ukoliko bi imalo priliku.

Član istraživačkog tima Slobodan Cvejić kaže da promene na bolje oseća 21 odsto građana, 28 odsto ispitanika tvrdi da živi lošije nego pre 5. oktobra 2000, a 51 odsto ne vidi promene u svom životnom standardu u poslednje 2 godine. Bolje žive stanovnici urbanih sredina, naročito Beograđani, kao i visokoobrazovani. Najmanje promena na bolje osećaju selo i sitni poljoprivrednici. Najbolje prolaze mešovita domaćinstva. Slobodan Cvejić u Vladinoj politici vidi elemente jake socijalne politike. "Za 2 godine još promene u kvalitetu života, u načinu života, nije značajna, ali stiče se već sad utisak da mogu biti prepoznati obrisi jednog drugačijeg ekonomskog sistema i drugačijih uslova života za domaćinstva. Do određene mere, kojom niko nije zadovoljan, zaštićeni su neki najugroženiji slojevi, a ostavljen je deo prostora za one koji bi trebalo da povuku biznis i osnovne administrativne funkcije u novom sistemu. Međutim, sve su su to samo konture i naznake, još se čeka na neke krupnije korake i neke krupnije izmene da bi ceo taj sistem profunkcionisao kako treba", rekao je Cvejić.

Istraživanje je sprovedno u septembru, na uzorku od 1.500 ispitanika.