Nema instant istine

Da od para zavisi i istina, govori i činjenica da je pokušaj Komisije za istinu i pomirenje da organizuje prvo svedočenje o ratnim dešavanjima na prostoru bivše SFRJ, propao. Razlog je, kako je to nedavno izjavio Aleksandar Lojpur, koordinator Komisije, "izostanak očekivane finansijske pomoći".

Osnovana marta prošle godine odlukom predsednika SRJ Vojislava Koštunice, s ciljem da ispita uzroke i tokove sukoba koji su doveli do raspada SFRJ i zastrašujućih stradanja ljudi i da doprinese opštem pomirenju među narodima, Komisija kao da je od samog početka osuđena na neuspeh.

Novi i stari

Jedan od razloga je, tvrde neki, i taj što je njen inicijator bio sam Vojislav Koštunica, koga "bije glas" da je sklon nacionalnoj opciji. Osnovana iz plemenitih pobuda, okupila je članove različitih profila i struka kojima je zadatak da prikupe materijal koji bi doveo do istine.

Ali, kako je sam osnivač gospodin Koštunica birao ljude, bez obzira na njihovu stručnost kao i razlike u mišljenju, oni su proglašeni, za "Koštuničine ljude", što se u jednom delu političke javnosti Srbije smatra grehom. Ovo je na neki način doprinelo bojkotu rada ove komisije. A samu komisiju i njen rad često su Koštuničini neistomišljenici koristili da bi mu "natrljali nos".

I odlazak, nedugo posle njenog formiranja, Vojina Dimitrijevića (GSS) i Latinke Perović, koji pripadaju takozvanoj civilnoj političkoj struji u Srbiji, u dobroj meri je umanjio kredibilitet ove komisije. Oba ova ugledna člana društva odbijanje rada u ovoj komisiji su obrazložila, svako na svoj način, time da se ne slažu da Komisija treba da se bavi nekim novim velikim istinama.

Dalje, utisak, nekih od članova Komisije je i da je zadatak koji su preuzeli na sebe nerealan, baš kao i rok od tri godine za privođenje posla kraju. Članstvo se osulo po belom svetu (prof. dr Darko Tanasković je imenovan za ambasadora u Vatikanu, prof. dr Svetozar Stojanović predaje u Americi...). Sve to, problem smeštaja i para, na primer, uticalo je na sam rad komisije koja je zvanično počela da radi februara ove godine.

Da li se zbog nedostatka para teže dolazi do istine ili je u pitanju nešto drugo?

- Odlukom Savezne vlade i saveznim budžetom za ovu godinu Komisija se finansira iznosom od 120.000 dinara mesečno. Takođe, povrh ove mesečne sume, Savezna vlada nam je dala da koristimo prostor u centru Beograda i plaća sve troškove tog prostora, kao i osnovne troškove. Komisija ima brojne projekte i za svaki od njih treba dosta para. Dosad su neke nevladine donatorske organizacije pokazale interesovanje da finansiraju neke od projekata, i verujemo da ćemo, pošto se imenuju novi članovi, dobiti novca koliko treba za projekte - kaže Lojpur.

On međutim, nije želeo da otkrije ko su novi članovi "dok ne bude zvanično objavljeno imenovanje", niti kako će njihovim prijemom komisija dobiti pare.

Ko donosi novac

Nezvanično, postoji spisak sa više imena, koje bi predsednik Koštunica trebalo da odobri, a da je jedno od njih Mira Beham, koja je do sada bila saradnik ove komisije. Behamova takođe nije želela ni da potvrdi ni da demantuje da je njeno ime na tom spisku.

- Ja sam trenutno saradnik ove komisije. Pošto sam član Nemačke fondacije za istraživanje mira, to će svakako doprineti međusobnoj saradnji. A takva saradnja će svakako pozitivno uticati u svakom smislu, pa i u novčanom - kaže Behamova.

Šira javnost nije dovoljno upućena u rad Komisije, zbog takozvanog "kabinetskog tipa rada", pa se stiče utisak da - ne radi ništa. Oba sagovornika "Glasa" se ne slažu sa tom konstatacijom.
- Komisija obrađuje naučne materijale za koje je potrebno vreme. Za takve projekte treba mnogo para, što je ovde veliki problem. Naravno, tu je i politička situacija koja se odražava na rad same komisije. Srpska javnost je generalno nezainteresovana za ono što se događalo.

A nova vlast, baš kao i prethodna, nije zainteresovana ni za otkrivanje istine o stradalim Srbima. Miloševićev režim je to zataškavao jer je propagirao tezu sile i moći, a otkriće da i među Srbima ima žrtava srušilo bi mit o nedodirljivosti. S druge strane, i ova vlast na neki način dešavanja iz prethodnog perioda koristi za svoje dnevno-političke svrhe - smatra Behamova.

Lojpur navodi da su prve izveštaje o rezultatima rada Komisije najavili za kraj ove godine.

- Od februara ove godine, otkad je zvanično počela da radi Komisija, u junu smo imali prezentaciju holandskog izveštaja o Srebrenici, u maju okrugli sto o programu rada Komisije, a naši članovi i zvaničnici - izvestilac Mirjana Vasović i ja kao koordinator - često su javno nastupali o pitanjima istine i pomirenja u svim dnevnim i nedeljnim listovima i na RTS, Studio B, TV B92, TV Politika...

Veliki deo tog materijala dostupan je na našem veb sajtu, na kome objavljujemo i druge materijale vezane za problematiku suočavanja sa prošlošću u našem društvu - objašnjava Lojpur.

Kakva je sudbina komisije, da li je istraživački način rada dovoljno ekspeditivan i hoće li, idući ovim putem, istina stići suviše kasno, pokušali smo da saznamo od akademika Predraga Palavestre. Međutim, on smatra da su to pitanja o kojima "najpre treba govoriti u samoj Komisiji".

Zbog takvog stava ostali smo uskraćeni i za još neke odgovore, kao što su: da li politička podela u Srbiji utiče na rad i kredibilitet Komisije, i da li bi saznanja koja imaju mogla da ubede svet da Srbi nisu samo agresori već i žrtve prethodnih ratova.

Ovo, kako su ga političari okarakterisali, više moralno nego pravno telo, nastalo po ugledu na komisije zemalja koje su imale slična ratna iskustva, imalo je za cilj da provede svakog pojedinca kao i celo društvo kroz svojevrsno pročišćenje...