Dogodilo se na danasnji dan, 12. jul

100. p.n.e. Rodjen rimski vojskovodja, pisac i drzavnik Gaj Julije Cezar, jedna od najcuvenijih licnosti svetske istorije. Posle pobede nad svojim suparnicima postao diktator Rima. Ubijen u zaveri zastupnika republikanskog uredjenja u Senatu 15. marta 44. p.n.e, kada je bio na vrhuncu moci. Njegovi zapisi iz galskih ratova spadaju u remek-dela stare rimske knjizevnosti. Uveo julijanski kalendar kojim se i danas sluze neke pravoslavne crkve.

1191. Engleski kralj Ricard Lavljeg srca zauzeo u Trecem krstaskom ratu grad Akru.

1536. Umro holandski humanista, filozof i filolog Erazmo Roterdamski, kriticar papske drzave i zloupotreba Crkve. Svoje poglede na duhovne, crkvene i drustvene prilike izneo je u satiricnom delu "Pohvala ludosti", a njegov spis "De ratione studii" prvi je sistematski program humanistickog skolskog obrazovanja.

1543. Engleski kralj Henri VIII ozenio se sesti i poslednji put, s Katarinom Par, udovicom lorda Latimera.

1682. Umro francuski astronom Zan Pikar. Prvi precizno izmerio stepen meridijanskog luka i omogucio tacnije izracunavanje poluprecnika Zemlje. 1679. pokrenuo astronomski almanah "Connaisance des Temps".

1806. U Parizu formirana Rajnska konfederacija u koju je uslo 16 nemackih drzava pod protektoratom Napoleonove Francuske. To je znacilo i kraj Svetog Rimskog Carstva Nemacke, koje je ukinuto 6. avgusta kada se Franc I Habsburg odrekao carske nemacke krune. Konfederacija se raspala 1813. nakon Napoleonovog poraza u bici kod Lajpciga.

1854. Rodjen americki izumitelj i industrijalac Dzordz Istman. Osnovao kompaniju "Kodak" koja je godinama drzala monopol u industriji kamera i filma.

1884. Rodjen italijanski slikar i vajar Amedeo Modiljani. Dobar deo zivota proveo u Parizu, gde se uklopio u savremene likovne tokove "Pariske skole", a proslavio se portretima i zenskim aktovima stilizovanim u izduzene forme.

1904. Rodjen cileanski pisac i diplomata Pablo Neruda, dobitnik Nobelove nagrade za knjizevnost 1971. Hrabro se suprotstavio uvodjenju Pinoceove diktature, a njegova sahrana iste, 1973, pretvorila se u manifestaciju cileanskih antifasista.

1910. U avionskoj nesreci poginuo engleski proizvodjac automobila i pilot Carls Stjuart Rols, koji je s Frederikom Henrijem Rojsom 1906. osnovao kompaniju za proizvodnju automobila "Rols-Rojs".

1920. Zvanicno otvoren Panamski kanal, 6 godina posto je kroz njega prosao prvi brod.

1941. Nakon napada Nemacke na SSSR u Drugom svetskom ratu, sovjetska vlada i Velika Britanija potpisali u Moskvi sporazum o uzajamnoj pomoci i zajednickoj borbi protiv Nemacke.

1941. Na Cetinju  u Drugom svetskom ratu proglasena kvislinska suverena i nezavisna Crna Gora pod protektoratom Italije.

1960. Francuska priznala nezavisnost kolonija u Africi Dahomeja, Nigera, Gornje Volte, Obale Slonovace, Cada, Centralne Afrike i Konga.

1979. Gilbertova Ostrva u Tihom okeanu stekla  nezavisnost u okviru Britanskog komonvelta pod nazivom Republika Kiribati, posle 87 godina britanske kolonijalne uprave.

1984. Umro srpski pisac i diplomata Marko Ristic, istaknut teoreticar beogradske nadrealisticke grupe i jedan od predstavnika moderne i avangarde u srpskoj i jugoslovenskoj knjizevnosti izmedju dva svetska rata. Od 1945. do 1951. bio je jugoslovenski ambasador u Parizu.

1993. Zemljotres na severu Japana aktivirao klizista i pokrenuo dzinovske morske talase, u kojima je oko 200 ljudi izgubilo zivot.

1997. Kubanska vlada, nakon laboratorijskih ispitivanja, potvrdila autenticnost posmrtnih ostataka legendarnog gerilskog vodje Ernesta Ce Gevare, pronadjenih u Boliviji, gde je ubijen, a potom prebacenih na Kubu, na osnovu sporazuma vlada dve zemlje.

1998. Francuska pobedom nad Brazilom, 3:0, u Parizu u finalu Svetskog fudbalskog prvenstva, prvi put postala prvak sveta u fudbalu.

2000. U Topoli umro princ Tomislav Karadjordjevic, sin kralja Aleksandra I i brat kralja Petra II.