Model zakona o dosijeima

Model zakona o dosijeima sluzbe Drzavne bezbednosti u Srbiji odnosi se na sva dosijea koja su vodjena u SDB i prethodnicama te sluzbe od 13. maja 1944. do stupanja zakona na snagu, receno je u cetvrtak na predstavljanju nacrta zakona. Profesor Bogoljub Milosavljevic, predstavnik Centra za antiratnu akciju, organizacije koja je s Centrom za unapredjivanje pravnih studija izradila nacrt zakona, rekao je da predlog u prvoj grupi obuhvata dosijea o gradjanima, grupama gradjana i organizacijama. Druga grupa dosijea je iz saveznih sluzbi bezbednosti, a u trecoj grupi nalaze se dosijea bivse Komunisticke partije i partija koje su u Srbiji bile na vlasti od 1991. Prema modelu zakona, sva dosijea bi bila predata posebnoj Nacionalnoj agenciji, cije je osnivanje predvidjeno. Agencija bi dosijea po preuzimanju evidentirala, zastitila ih, a zatim ih pripremila za koriscenje. Svrhe, u koje dosijea mogu biti koriscena, su, prema objasnjenju Milosavljevica, najpre da gradjani ostvare uvid u njih, zatim za obavljanje naucnih istrazivanja, radi informisanja javnosti i radi zastite gradjana cija su prava povredjena. Posebna svrha koriscenja dosijea bila bi lustracija, odnosno utvrdjivanje krsenja ljudskih prava. Gradjanin bi zakonom imao pravo da dobije obavestenje da li ima dosije o sebi, a Agencija bi bila duzna da ga u roku od 30 dana informise da li ima dosije ili se podatak o njemu nalazi u tudjem dosijeu. U slucaju pozitivnog odgovora, gradjanin bi imao pravo da izvrsi uvid u svoj dosije, da dobije njegovu ili kopiju drugog zapisa o njemu, rekao je Milosavljevic. Pravo na privatnost o trecem licu bilo bi postovano, a podaci o trecem licu bili bi dostupni samo ako ono pristane da ih saopsti. Gradjani bi imali pravo da dobiju podatke o licima koja su formirala njihov dosije, kao i podatke o dousnicima i saradnicima koji su davali informacije za dosije, ali pod uslovom da su im takvi podaci potrebni za ostvarivanje prava i da se time ne nanosi steta tim licima.