Pravi trenutak za prodaju RTB Bor

I mada u RTB Bor nisu želeli da komentarišu da li će aktuelna cena bakra poboljšati ponudu, bivši v.d. generalnog direktora RTB Borivoje Stojadinović kaže za Danas da će cena bakra sigurno uticati na povećanje broja kompanija zainteresovanih za RTB Bor, a to znači oštriju konkurenciju i, pre svega, bolju investicionu ponudu.

„Investicije su potrebne u svim segmentima RTB i sigurno je da će potencijalni kupci ponuditi veći obim investicija od predviđenih. Dakle, ne treba očekivati bum u prodajnoj ceni, ali će kupci sigurno iskazati veću spremnost da investiraju u proces proizvodnje“, naglašava Stojadinović.

Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević slaže se da bi dobra pozicija bakra na svetskim berzama mogla da podigne cenu RTB Bor, ali dodaje da je veoma važno kojom brzinom će tender biti okončan i šta će se dalje dešavati sa cenom bakra. On, ipak, podseća da proizvođači bakra mogu, prilično precizno, da predvide kretanje cene.

„Proizvođači bakra znaju ko i gde planira otvaranje novih kapaciteta, kakve su rudarske aktivnosti i uvek više računa polažu na to kako će se ubuduće kretati cena, a ne koliko sada iznosi. To što je sada cena bakra visoka svakako je povoljno za prodaju kapitala RTB“, ističe Kovačević.

Saradnik Centra za naučno-istraživački rad Privredne komore Srbije Goran Nikolić za naš list ocenjuje da bi privatizacija RTB da je nekim slučajem obavljena 2001. godine predstavljala katastrofu jer je tada cena bakra bila nekoliko puta niža nego danas. On podseća da je prosečna cena u 2003. iznosila 1.777 dolara po metričkoj toni.

Međutim, zbog velikog industrijskog buma u Kini dolazi do veće tražnje za bakrom i u 2006. prosečna cena dostiže iznos od 6.740 dolara po toni što je za tri do četiri puta više u odnosu na 2003. godinu. „Realno je očekivati da će biti postignuta solidna cena za RTB, između ostalog i zato što je sadašnja cena bakra viša nego u trenutku raspisivanja prvog tendera. Ne verujem da će u narednim godinama doći do značajnijeg pada cene. Jer, Kina će i dalje iskazivati visoku tražnju, pa i ako dođe do pada cene bakra to neće biti u značajnoj meri“, smatra Nikolić i dodaje da je bakar jedini metal kojim Srbija značajnije raspolaže, kao i da je cela Evropa prilično siromašna metalima.

Analitičari procenjuju da je cena bakra dostigla vrhunac i da će u narednim godinama početi da pada. Komonvelt banka iz Australije očekuje da će prosečna cena u ovoj godini iznositi 6.220 dolara po toni pre svega zato što je zbog krize na tržištu nekretnina u SAD izgradnja smanjena i samim tim manja je i potražnja za bakrom.

Kredit Svis smatra da će prosečna cena bakra u 2007. iznositi 6.261 dolar. Meril Linč takođe očekuje pad cene bakra u 2008. godini, a najveći pad od oko 20 odsto predvideo je Global insajt, čiji analitičari procenjuju da će taj trend trajati do 2011. Potražnja za bakrom trebalo bi da pada i izbog toga što vlada Kine pokušava da uspori prebrzi rast privrede, pa se procenjuje da će i ove i sledeće godine ponuda tog metala nadmašiti tražnju.

Ipak, analitičari Mekveri banke iz Londona očekuju da cena ostane visoka zbog manjka ponude i podsećaju da su mnogi proizvođači ove godine prijavili manju proizvodnju bakra. Barklejs kepital u 2008. očekuje rast prosečne cene do nivoa od 7.800 dolara po toni.

Zadržavanju visoke cene mogle bi doprineti i česte najave štrajkova u zemljama Južne Amerike koje značajno snabdevaju svetsko tržište bakrom. Najviše bakra potražuje Azija (45 odsto, od čega Kina 23 odsto), slede EU sa 22 odsto i Severna Amerika sa 16 odsto, SAD - 13 odsto).