Kostreš traži sporazum na uvid

Kostreš kaže da će sporazum na uvid tražiti od premijera Srbije Vojislava Koštunice kako bi se uverio da Vojvodina nije oštećena tim ugovorom. On kaže da će tražiti raskid energetskog sporazuma Srbije i Rusije ukoliko se pokaže da je on nepovoljan za Vojvodinu.

"Nadam se da se ovoga puta neće igrati žmurke, kao što su to radili s koncesijama. Ako je taj ugovor u korist građana Vojvodine, mi ćemo ga podržati. Ako je štetan, doživeće veliki otpor svih građana Vojvodine", rekao je Kostreš i dodao da se "grdno varaju" svi oni koji misle da će Vojvođani mirno gledati na to da pokrajina bude opljačkana i da njen kapital bude prebačen negde drugde. "Vojvodina nije krava muzara i to više neće ni biti", kaže Kostreš.

"Najviše me brine činjenica da će javnost Srbije i Vojvodine biti upoznata sa sadržajem sporazuma tek kada on bude potpisan. Ne vidim razlog zašto se sporazum krije, osim ako je nepovoljan po gradjane", rekao je Kostreš. Uz podsećanje da knjigovodstvena vrednost NIS-a iznosi oko milijardu evra, on je kazao da ne vidi razlog zašto se ta naftna kompanija "prodaje u pola cene i bez tendera, na kojem bi sigurno bila postignuta i veća cena".

"Prošle godine NIS je ostvario dobit od oko 115 miliona evra, što znači da je prodajna cena jednaka prihodu od četiri godišnje dobiti", rekao je predsednik Skupštine Vojvodine i upitao ko garantuje da 15 hiljada zaposlenih u NIS-u neće ostati bez posla nakon privatizacije.

Vlada Srbije usvojila je juče Nacrt sporazuma o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede s Vladom Ruske Federacije. Sporazum bi 25. januara u Moskvi u ime Vlade Srbije trebalo da potpiše ministar za infratrukturu Velimir Ilić.

Kostreš je i ranije postavljao pitanje objavljivanja ugovora od značaja za Srbiju. Prethodni zahtev odnosio se na objavljivanje Ugovora o koncesiji za igradnju autoputa Horgoš-Požega, a zbog tog zahteva došlo je i do sukoba s ministrom Velimirom Ilićem. Ilić je najpre odbijao da objavi ugovor zbog delova koji treba da ostanu poslovna tajna, a na insistiranje Kostreša došlo je i do susreta dva ministra, posle kog je Kostreš tvrdio da nije video ceo ugovor.

Sa druge strane, savetnik premijera za saradnju s medijima Srđan Đurić kaže da će tekst sporazuma o saradnji u oblasti energetike i naftne privrede između Srbije i Rusije biće dostupan javnosti i objavljen na vladinom sajtu odmah po potpisivanju tog dokumenta u Moskvi. "Na sajtu Vlade Srbije biće objavljena konačna verzija sporazuma koja će biti potpisana u Moskvi", precizirao je Đurić.

Dinkić: Trebalo bi zadržati upravljanje u NIS-u

Beograd - Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić kaže da bi prilikom pregovora o prodaji NIS-a, Srbija trebalo da se drži "bugarskog modela pola - pola", odnosno da proda 50 odsto te kompanije i na taj način zadrži upravljanje u njoj.

Dinkić je dodao da bi trebalo da se poveća kapacitet gasovoda kao što su to uradili Bugari u pregovoru sa Gaspromom ugovarajući protok gasa sa 13 na 30 milijardi kubnih metara godišnje.

On je rekao da bi Srbija "trebalo da proglasi državnom svojinom resurse naftnih nalazišta" i da se NIS-u da koncesija za njihovo korišćenje kao što je to urađeno u slučaju RTB Bor i drugih nacionalnih bogatstava.

Analitičari smartaju da je dogovor "dobar za Srbiju"

Analitičar investicionog fonda "Trojka dijalog" Nesterov je pozitivno ocenio dogovor koji je Gasprom postigao u Srbiji. On rekao da su aktivi energetskih kompanija u centralnoj i zapadnoj Evropi "u principu teško dostupni ruskim kompanijama" i da je "posle tolikih neuspeha Gasproma u sticanju aktiva u Mađarskoj i Rumuniji, ovo prvi ozbiljan uspeh, postignut zahvaljujući paket predlogu ruske strane".

I analitičar "Drezdner klajnvorta" Konstantin Reznjikov smatra da je dogovor povoljan i da to neće umanjiti ni "neophodnost rekonstrukcije zastarelih kapaciteta u istočnoj Evropi".

Stručnjak za energetiku pri Univerzitetu Rajs u Teksasu Kenet Medlok smatra da bi Beograd mogao da ima koristi iz sporazuma sa Moskvom, posebno ako on bude podrazumevao isporuke gasa, ali ne po tržišnoj ceni. "Sa stanovišta Srbije, ako razmišljaju o budućnosti i vide da se naftna kompanija neće mnogo razvijati, onda su možda zaključili da će srpska privreda i društvo u celini imati više koristi od toga što će obezbedti ruski gas po ceni ispod tržišne", objasnio je Medlok.

"Time što obezbedite ruski gas po ceni nižoj od tržišne vi privlačite firme koje troše velike količine gasa. Takve firme zbog jevtinijeg gasa mogu da odluče da se iz drugih zemalja u istočnoj Evropi presele u Srbiju ili da prošire svoje poslovne aktivnosti u Srbiji", precizirao je Medlok.

Isporuke jeftinijeg gasa Srbiji čine deo dogovora premda treba biti oprezan, naglašava Medlok i podseća na slučajeve Belorusije, Ukrajine i Gruzije, jer Rusiji ostaje mogućnost da u bilo kom trenutku ponovo otvori pitanje cene gasa. Rusija jednostavno može da promeni pravila igre, tako što na primer obustavi isporuke gasa, kako bi drugu stranu primorala na pregovore o novoj ceni, rekao je Medlok.