Osetan pad indeksa i rast prometa

Indeks najlikvidnijih akcija Beleks15 skliznuo je za 3,1 odsto, na 2.140,61 poen, a opšti Belekslajn za procenat manje, na 3.650,04 poena. Promet iz 788 transakcija vredeo je 726,52 miliona dinara (9,04 miliona evra) i bio više nego trostruko veći nego prethodnog dana.

Dve akcije su u kontinuiranoj trgovini ubeležile dvocifreni pad - Telefonkabl [TLKB], od više od 15 odsto, na 12.500 dinara, i kragujevačka Kredi banka [CYBN], od više od 11 odsto, na 20.000 dinara.

Akcija Politike [PLTK] pala je za 9,27 odsto, Agrobanke [AGBN] za 8,69 a Univerzal holdinga [UNVR] za 7,53 odsto.

Istovremeno su rast na tom segmentu tržišta imale samo tri akcije - Agrobačka [AGBC], od 4,6 odsto, Velefarm [VLFR] od jedan i po procenat i Telefonija [TLFN], od samo 0,01 odsto.

Šampion prometa je niška AIK banka [AIKB] sa više od 348 miliona dinara, odnosno gotovo polovinom ukupnog prometa iz trgovine akcijama, i uz cenu od 9.200 dinara, za procenat i po manju nego u prethodnoj trgovini.

Trgovina akcijama novosadske Metals banke [MTBN] vredela je 24,8 miliona dinara a hartijama Ikarbusa [IKRB] 23,8 miliona. Po veličini prometa slede Privredna banka Beograd [PRBN] i Jubmes banka [JMBN] sa 11,5 odnosno 11,4 miliona dinara.

U trgovini po metodu preovlađujuće cene najveći promet bio je u trgovini akcijama aleksandrovačke Vino župe [VINZ], od 6,6 miliona dinara. Hartija je menjala vlasnika po 13.000 dinara, koliko košta već sedmi uzastopni radni dan.

Registrovane su i tri transakcije po metodu minimalne cene. Nove vlasnike dobilo je gotovo 36 hiljada akcija PD Zaječara [PDZA], proizvođača hrane, po ceni od 5.498 dinara, i ukupan promet je dostigao 197,49 miliona dinara.

U drugoj trgovini po metodu minimalne cene za 295 dinara po akciji vlasnike je promenilo 9.288 hartija saobraćajnog preduzeća Proleter [PRTE] iz Bačke Topole a ukupan promet vredeo je 2,7 miliona dinara.

Za 500 dinara po akciji prodato je i nešto više od pet hiljada hartija Valjevoprojekta [VAPR] i ukupan promet je premašio dva i po miliona dinara.

Učešće stranih ulagača u ukupnoj i trgovini akcijama bilo je oko 50 odsto pri čemu u kupovini akcija 43 a u prodaji 58 odsto.

Manji pad berze nego u regionu

Svetski investitori danas æe pažljivo pratiti kretanja na amerièkim berzama

Pad srpskog tržišta kapitala deo je svetskog trenda negativnih kretanja na berzama, pri čemu je pad na Beogradskoj berzi znatno manji nego na berzama u regionu, izjavio je direktor sektora poslovnih operacija Beogradske berze Siniša Krneta.

On je rekao, odgovarajući na pitanje Tanjuga o posledicama značajnog pada akcija na svim vodećim globalnim finansijskim berzama na našu Berzu i na reakcije stranih investitora, da moguće objašnjene za niži pad indeksa Beogradske berze nalazi u činjenici što su oba indikatora već duže vreme u padu , tako da je to u stvari samo nastavak postojećeg kretanja.

Krneta je ukazao da je od početka godine indeks akcija najlikvidnijih srpskih preduzeća Beleks15 pao 4,7 odsto, dok je, na primer, zvanični indeks Zagrebačke berze Krobeks (Crobex) niži 12 odsto, slovenački SBI20 nešto manje od 20 procenata, bugarski Sofiks (Sofix) iznad 20 a mađarski Buks (Bux) 11 odsto. Sarajevski SASX10 je tokom istog perioda bio u padu od čak 46 procenata.

On je dodao da je samo juče nemački indeks akcija Daks pao za više od sedam, a britanski FTSE 100 iznad pet odsto.

Svetski investitori danas će pažljivo pratiti kretanja na američkim berzama, jer je juče u SAD bio neradni dan, a činjenica je da se odatle generišu skoro sve veće promene svetskih finansijskih tržišta, ukazao je Krneta.

Sa ovim stavom slaže se i Nenad Gujaničić, broker Sinteza invest gurpe.

“Panika na svetskim berzama u poslednjih nekoliko dana u velikoj meri potresla je i regionalna finansijska tržišta koja odavno nisu imuna na dešavanja u globalnim tokovima kapitala. Nagoveštaji usporavanja vodeće svetske ekonomije (SAD), po sistemu domina, oborili su vrednost indeksa većine svetskih pa i regionalnih berzi. Domaće berzansko tržište, pak, suočilo se ovih dana ne samo sa tom vrstom pritiska. Negativne efekte odsustva inostranih investitora usled globalne krize, dodatno su pogoršali rezultati izbora koji strane investitore nisu ostavili ravnodušnim“, kaže Gujaničić za B92.

On očekuje suzdržanost inostranih ulagača i visok stepen opreza u naredne dve nedelje.

“Ukoliko 3. februara građani ne izaberu put pridruženja EU, velika je verovatnoća da naše berzansko tržište investitori neće smatrati ništa privlačnijim od recimo tržišta Belorusije. U tom slučaju, na kratak rok, valja očekivati veliku stagnaciju i pad tržišta, dok eventualni odlazak inostranih investicionih fondova nije moguć ali samo stoga što nepostoji dovoljno velika domaća tražnja da apsorbuje toliku ponudu“, smatra on.