Dinkić: Sporazum treba poboljšati

"Nismo želeli da se izjašnjavamo o tom sporazumu s obzirom da on nije potpun i da će tek u narednom periodu biti definisani njegovi važni detalji", rekao je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Mlađan Dinkić.

"Nismo želeli da se izjašnjavamo o tom sporazumu s obzirom da on nije potpun i da će tek u narednom periodu biti definisani njegovi važni detalji", rekao je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Mlađan Dinkić.

On je dodao da stranka G17 Plus smatra da "ima mesta poboljšanju u detaljima sporazuma sa Rusijom".

"Bićemo spremni da se izjasnimo tek kada sporazum bude podnet Skupštini na ratifikaciju, odnosno kada budu poznati njegovi detalji", rekao je Dinkić.

On je dodao da je za Srbiju i njenu ekonomiju veoma važan gasni aranžman i da je ugovor sa Rusijom koji je pre nekoliko dana potpisala Bugarska "jako dobar model".

Na pitanje da li ima mesta glasinama da su besplate akcije razlog za masovan odziv birača na predsedničkim izborima, Dinkić je rekao "da je i on čuo za te gasine".

"Ono što je sasvim sigurno da je će evidentiranje građana za besplatne akcije početi 28. januara", naveo je Dinkić.

Moguće je, kako je dodao, da su neki građani hteli da provere da li su već u biračkom spisku, što je uslov za ostvarivanje prava na besplatne akcije.

Ekonomisti podeljeni oko energetskog Sporazuma sa Rusijom

Ekonomski analitičari i dalje su rezervisani prema Sporazumu sa Rusijom o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede, koji je usvojila Vlada Srbije, pogotovo kad je reč o koristi koji će taj ugovor doneti privredi i građanima Srbije.

Dok poslovni aranžman sa ruskom kompanijom "Gasprom" deo analitičara smatra "premijom" za Srbiju, drugi, međutim, izražavaju rezerve prema činjenici da sporazyum podrazumeva prodaju "Naftne industrije Srbije" putem direktne pogodbe, umesto na tenderu, kako je predviđeno Zakonom o privatizaciji.

Urednik energetskog portala www.energoportal.info Dragan Nedeljković izjavio je da Sporazum sa Vladom Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede predstavlja "premiju" za Srbiju.

Prema njegovim rečima, potpisivanje Sporazuma, u momentu kada se ceo svet i politički zvaničnici zemalja bore za energetsku stabilnost svojih zemalja, ovo je očekivan potez.

"Srbija već ima problema sa energijom, nijedna nova elektrana nije napravljena u poslednjih dvadeset godina, dok sa druge strane potrošnja raste a uvoz nafte je sve skuplji", podsetio je Nedeljković.

On je naveo primer Mađarske koja godišnje troši 15 milijardi kubika gasa i Srbije koja troši 2,3 milijardi kubika godišnje i dodao da podaci ukazuju da kapaciteti korišćenja gasa u Srbiji nisu dovoljno iskorišćeni.

Stručnjak za strana ulaganja Milan Kovačević ukazuje za Tanjug da je direktnom prodajom NIS-a prekršen Zakon o privatizaciji.

"Prodaja NIS-a suprotna je i našem Zakonu o besplatnoj podeli akcija jer on govori o privatizaciji NIS a ovde će ta kompanija biti u maloj meri privatizovana jer je "Gasprom" u većinskom vlasništvu Rusije", smatra Kovačević.

On je dodao da se kao poseban problem pojavljuje i činjenica da NIS drži u svojim rukama 78 odsto naftnih derivata, i da je dobro poznato "šta znači imati koncentrisanu prodaju. "Kako ćemo se braniti od monopolskog ponašanja novog vlasnika NIS-a, kojeg smo direktnom pogodbom stekli", upitao se Kovačević.

Direktor Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) Vuka Đoković ukazao je da još nisu poznati ključni detalji sporazuma, ali ocenjuje da iza njegovog usvajanja stoje politički, a ne ekonomski razlozi.

" Nije objavljeno koliku ce cenu "Gasprom" da plati za NIS. Ako je rec o ceni koju je pomenuo ministar Dinkić, od 400 miliona evra, ta cena je veoma nepovoljna za Srbiju", rekao je Đoković.

On je naveo da odgovor sada traže mnoga pitanja, kao, na primer, pitanje kako to da je "Gazprom" u novembru bio spreman da učestvuje na tenderu za NIS, a sada se NIS prodaje van tržišta i ispod tržišne cene? Predstavnici vlasti treba da odgovore i na pitanje sta će raditi u slučaju preuzimanja 51 odsto NIS-a, odnosno šta će drzava da radi sa preostalih 49 odsto vlasnistva?

Za njega je nejasno i zašto "Gazprom" ne kupi 100 odsto NIS-a, jer je, smatra, besmisleno da država postaje manjinski akcionar.