Zabavno kao u najboljim TV serijama

Mnogi senatori i kongresmeni vodiće kampanje koncentrišući se istovremeno na to kako će moguće zakone videti birači. Predsednik Buš je sada umnogome "avion u kvaru", i zato što je na vidiku kraj njegovog poslednjeg mandata i zbog njegove lične nepopularnosti. To znači da njegova Administracija neće moći da izvrši pritisak čak ni na senatore ili kongresmene iz njegove partije da podrže neki kontroverzni ili teški zakonski predlog. Svi će oni gledati u budućnost, a ne na ono što će uskoro postati prošlost. To će raditi i strane vlade.
Predsedničke trke i na republikanskoj i na demokratskoj strani sada podsećaju na zabavne nedeljne TV serije, u kojima svaka epizoda donosi neočekivane preokrete i obrte, trijumfe i očajanje. Likovi za koje se veruje da su mrtvi vraćaju se u život. Drugi posrću pod pritiskom. Neki pokazuju neočekivane strane svojih ličnosti. To je pravi televizijski rialiti šou!

Mada ima negativnih primedbi u vezi s američkim prethodnim procesom izbora predsednika (dužina trajanja i troškovi), nema sumnje da on predstavlja težak ispit za volju, snagu, fleksibilnost i izdržljivost svakog kandidata. To nisu partijske kampanje - radi se o pojedincima koji su potpuno samostalni. Oni znaju da svaka reč koju izgovore, čak i svaki izraz na njihovom licu mogu doneti katastrofu ili uspeh. Pored toga, životi kandidata i njihovi kontakti s običnim ljudima u ovom periodu su na izvestan način intenzivniji nego u bilo koje drugo vreme. Sada je i vreme kada će reporteri i protivnici ispitivati čitav njihov život kako bi pronašli mrlje koje se mogu eksploatisati.
U ovoj relativno ranoj fazi prethodnih izbora, već su jasne neke ključne stvari:

- Amerikanci dobro znaju kako njihovu zemlju sada vide u svetu. Njima se to ne dopada i očekuju da novi predsednik popravi naš imidž.

- Ako postoji jedna reč koja je dosad sublimirala raspoloženje birača, to je "promena". Šta to tačno znači, podložno je različitim interpretacijama.

- Smanjeni broj vojnih i civilnih žrtava u Iraku privremeno je učinio da ova tema bude manje u fokusu nego što će to biti u pravoj predsedničkoj kampanji.

- S kristalizacijom strahova o ekonomskom opadanju, ovo pitanje počinje da dobija sve veći značaj u kampanjama. Ankete pokazuju da su ekonomski faktori glavni razlog za zabrinutost sve više birača. Poznato je da je Bil Klinton pobedio na svojim prvim predsedničkim izborima tako što su njegovi saradnici u njegove javne govore ubacivali bezbroj puta ponavljanu frazu, "Radi se o ekonomiji, budalo!" Bila bi ironija ako bi i njegova supruga na kraju radila to isto.

- Zbog ponešto različitih razloga, i republikanska i demokratska trka su u ovom trenutku promenljive, menjajući se dramatično u kratkim vremenskim periodima, pa su konačni pobednici neizvesni.

- Iznad kampanja lebde četiri osetljiva pitanja u Americi: rasa (Obama), pol (Klintonova) i, u manjoj meri, godine (MEKKEJN) i religija (Romni). Sva četiri pitanja jesu nagazne mine spremne da eksplodiraju protiv bilo kog kandidata koji ih bude nekorektno tretirao. Ali ona nude i gotovo neodoljiva iskušenja za eksploataciju, i kandidatima i njihovim pristalicama.

- Kandidaturu Baraka Obame nisu toplo dočekali mnogi istaknuti crnački lideri. To je zato što oni potiču iz ere "građanskih prava" u američkoj politici, koja je po prirodi bila neprijateljska i u sukobu s političkim sistemom. Obama predstavlja novu, mlađu generaciju koja je više u mejnstrimu američkog života. Na neki način, ovo može biti prenošenje štafete jedne generacije sledećoj.

- Mada će nekoliko narednih prethodnih izbora pomoći ili odmoći nekim kandidatima, sledeći zaista ključni datum biće 5. februar, kada će demokrati održati izbore u 22 države i na jednoj teritoriji, koji će odrediti 52 odsto delegata za nominacionu konvenciju stranke, dok će republikanci slična nadmetanja imati u 21 državi. Ne bez razloga on se naziva "Super utorak". On ima potencijal da bude presudan u obe trke.

- Nekad su kandidati bili stvarno birani na partijskim konvencijama za nominaciju, zbog čega su ti događaji bili vrlo dramatični. Tokom poslednjih nekoliko decenija, međutim, nominacije su bile osvajane daleko ranije tokom samih prethodnih izbora. Jedan bi kandidat stekao zamah i uz "efekt grudve snega" zadobio sve delegate potrebne za pobedu znatno pre nego što bi se i okončali poslednji prethodni izbori. Ove godine to ne mora biti slučaj. Sada je sasvim moguće da jedna ili obe partije posle svih prethodnih trka na letnje nominacione konvencije mogu otići bez jasnih pobednika. To otvara vrata za sve vrste scenarija.

Trka među demokratama poprimila je dramatične obrte. Višemesečna superiorna prednost Hilari Klinton naizgled je prekonoć isparila posle pobede Baraka Obame na prvim državnim prethodnim izborima u Ajovi i anketa koje su pokazivale da je on eliminisao prednost Klintonove u Nju Hempširu i da će ubedljivo dobiti izbore u toj državi. Euforija oko Obamine kampanje trajala je oko tri dana i u desetinama članaka objašnjavani su svi problemi u koje je zapala kampanja Hilari Klinton i davane mračne prognoze o promenama među njenim saradnicima, pa čak i o "panici". To se, međutim, završilo kako je i započelo, brzo, kad je Hilari uprkos anketnim predviđanjima pobedila na prethodnim izborima u Nju Hempširu s tesnom razlikom, manjom od 7.000 glasova.

Teško je preterati u naglašavanju značaja tih glasova. Da je Obama dobio te druge prethodne izbore makar i s jednim glasom prednosti, mogao je stvoriti efekt rastućeg trenda koji bi mu omogućio zamah da dominira kampanjom. To bi izvesno ozbiljno poremetilo šanse Klintonove. Kako sada stoji, međutim, trka demokrata znatno je neizvesnija i nacionalne ankete pokazuju da je Obama gotovo potpuno eliminisao raniju prednost Hilari Klinton. Džon Edvards istrajava u nadi da će neko od dvoje favorita ozbiljno posrnuti. On se takođe možda nada da će sakupiti dovoljno delegata da bude odlučujući faktor ako konvencija dospe u ćorsokak.

Imajući sve ovo u vidu, velike su šanse da će Sjedinjene Države izabrati svog prvog crnog predsednika ili prvu ženu predsednika. Oboje su već ušli u istoriju kao prvi ozbiljni takmaci za predsednika koji nisu beli muškarci. Ali sada se pomalja opasnost da kandidati ili njihovi saradnici počnu da igraju na rasnu ili polnu kartu (ili da to tako počne da izgleda) što bi oboma moglo naneti ozbiljnu štetu. U kampanji se dosad dogodio jedan takav incident u vezi s rasnim pitanjem.

Nedavna pobeda Mita Romnija na prethodnim izborima u Mičigenu znači da su na prva tri prethodna izbora pobedila trojica različitih republikanskih kandidata s tri različite filozofije. Senator Džon MEKKEJN, koji je svoju kampanju podigao iz "mrtvih", pobedio je u Nju Hempširu na osnovu privlačnosti među nezavisnim glasačima. Bivši guverner Arkanzasa Majk Hakabi pobedio je u Ajovi zahvaljujući podršci među tvrdokornim konzervativcima i evangelističkim hrišćanima. Romni je pobedio u Mičigenu naglašavajući potrebu da se oporavi američka ekonomija koja posrće i pozivajući na koaliciju ekonomskih i društvenih konzervativaca koji su podržavali Ronalda Regana.

Svemu tome treba dodati da impresivni kandidat i bivši gradonačelnik Njujorka Rudi Đulijani uopšte nije vodio kampanju u tim državama i da se umesto toga usredsredio na trke koje predstoje u većim državama. To znači da su ovom trenutku sva četvorica još u trci.
Sve u svemu, jedina izvesnost je velika neizvesnost i činjenica da će Amerika tokom narednih deset meseci više nego što je to uobičajeno biti fiksirana na dramu koja će se odvijati.