Kako do uštede energije i manjih računa ?

Na to se nadovezuju loše dihtovanje prozora, koji propuštaju mnogo toplote, nepostojanje spoljne termoizolacije i termostatatskih ventila za radijatore koji bi regulisali potrošnju u skladu sa temperaturom. Uz to, većina domaćinstava ne koriste najkvalitetnije električne uredjaje (klase A, A+, A++), već one jeftinije koji troše više struje.

Pošto građani ne mogu mnogo da utiču na to da li će i kada toplane zameniti stare cevi ili uvesti merače potrošene energije, ostaje im da sami preduzmu mere za smanjenje potrošnje i gubitaka, a samim tim i računa. Većina radova, međutim, zahteva manja ili veća ulaganja, koja se posle nekoliko godina vraćaju kroz smanjenu potrošnju energije.

Zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost Bojan Kovačić kaže da u zavisnosti od novca kojim raspolažu, građani mogu da izoluju prozore gumenim trakama ili lajsnama, zamene prozore, urade termoizolaciju, ili sve to zajedno. Najjeftinija je izolacija staklenih površina – prozora i vrata, ali su efekti koji se time postižu najmanji.

Zamenom prozora se gubici koji nastaju na taj način mogu umanjiti i za polovinu, a investicija se isplaćuje u periodu od tri do pet godina. Ugradnja savremene pvc stolarije u trosobnom stanu koštaće vas između 900 i 1.500 evra, u zavisnosti od kvaliteta i veličine staklenih površina u stanu. Ušteda se ostvaruje kroz mesečne račune, ukoliko se grejete na struju, gas ili čvrsto gorivo, ali ne i ako u stanu imate centralno grejanje, jer se ono plaća po kvadraturi, a ne po potrošnji. U tom slučaju će vam zamena prozora omogućiti toplije stanove, a na manje račune će te sačekati sve do ugradnje kalorimetara.

Termoizolacijom se dotadašnji gubici energije preko zidova mogu smanjiti i za dve treæine

Kovačić navodi da je termoizolacija nešto skuplja, ali se njenim postavljanjem dotadašnji gubici energije preko zidova mogu smanjiti i za dve trećine. U zavisnosti od materijala koji se koristi, postižu se uštede od 30 do 65 odsto, a investicija se isplaćuje za četiri do sedam godina. Za takvu vrstu izolacije koriste se različiti materijali - stiropor, kamena ili mineralna vune i stirodur. Kovačić objašnjava da je svaki od njih dobar, ekonomičan i optimalan za primenu u određenim uslovima, ali i dodao da se najviše koristi stiropor.

U zavisnosti od debljine, kvadratni metar izolacije tim materijalom koštaće vas od 200 do 500 dinara, uz dodatni novac za radove. Izolacija stiroporom od samo jednog centimetra smanjuje gubitke za skoro 30 odsto, sa onim od pet centimetara za 50 odsto, dok bi stiropor od osam centimetara omogućio smanjenje gubitaka za oko dve trećine. Kovačič je apelovao na građane da, ako već rade izolaciju, stave što deblji stiropor, od 8, 10 ili 15 centimetara i uz izdvajanje malo više novca postignu mnogo bolje efekte.

Vrsta radova	Ulaganja	Ušteda	Povraćaj
Zamena prozora	oko 140 evra/m2	do 50 odsto	tri do pet godina
Termoizolacija - stiropor	200-500 dinara/m2	30-65 odsto	četiri do sedam godina
Ventili za radijatore	1.100-1.500 din/kom	do 15 odsto	zavisi od vrste grejanja
Trake za prozore	30-70 dinara/m	minimalna	////////

Istraživanje Agencije za energetsku efikasnst pokazalo je da ušteda energije od oko 15 odsto može da se postigne i ugradnjom termostatskih ventila za radijatore, koji omogućavaju da se grejanje koristi onda kada se želi, da se pojedine prostorije ne greju uopšte (npr. kada niste u stanu ) ili samo do određene temperature. Ulaganja u njihovu ugradnju, prema Kovačićevim rečima, nisu velika, ali u slučaju daljinskog grejanja građani nemaju motiva da to urade sve dok se grejanje plaća po kvadratnom metru a ne po stvarnoj potrošnji toplotne energije. Zašto bi smanjivali potrošnju ako bi im izdaci za grejanje ostajali nepromenjeni.

Srbiji se po udelu rezidencijalnog sektora u ukupnoj potrošnji energije ne razlikuje od zemalja EU

”To će biti moguće kada u sva domaćinstva budu postavljeni merači, ali će za to biti potrebno vreme dok se ne postignu određeni tehnički uslovi. Beogradske elektrane su najavile tehničku pripremu u tom pravcu, što bi moglo značiti da će takav način obračuna biti uskoro primenjen u nekim delovima Beograda. Ono što je realnije je uvođenje kalorimetara do nivoa toplotnih podstanica odnosno zgrada ili blokova, što bi predstavljao bio prvi korak. To bi značilo da se za stanare jedne zgrade može odrediti ukupna potrošnja”, kazao je Kovačić.

Prosečan efekat koji se može postići primenom ovih mera jeste smanjenje potrošnje energije za oko 30 odsto. Sveobuhvatnijim merama moguće je taj procenat i povećati, ali uz mnogo veća ulaganja. One obuhvataju korišćenje obnovljivih izvora energije kao što su biomasa, solarna i geotermalna energija, čime se teži modelu pasivnih zgrada, odnosno potrošnji desetak kilovat sati energije po kvadratnom metru.

Srbiji se, inače, po udelu rezidencijalnog sektora u ukupnoj potrošnji energije ne razlikuje od zemalja EU, odnosno u stanovima, kućama i poslovnim prostorima njeni građani troše oko polovine ukupno proizvedene energije. Od toga oko 60 odsto otpada na grejanje, dok 30 odsto troše električni uređaji u domaćinstvima.