Lekari negiraju neke medicinske mitove

Tako se, na primer, u časopisima namenjenim ženama može pročitati da je dnevno unošenje osam čaša čiste vode u organizam izuzetno zdravo, ali lekari tvrde da za takvu tvrdnju nema naučnog osnova.

Časopis opovrgava i da se čitanjem pri slabom svetlu može oštetiti vid jer većina oftalmologa veruje da je malo verovatno da čitanje pri slabom svetlu može da ostavi trajne posledice, ali može da utiče na pojavu povremenog škiljenja, češće treptanje ili poteškoće u izoštravanju slike.

Smatra se da brijanje utiče da dlake brže rastu, ali naučna istraživanja pokazala su da brijanje nema nikakvo dejstvo na debljinu ili gustoću dlake koja ponovo izrasta.

Međutim, kratke oštre dlake koje izrastu odmah posle brijanja odaju utisak debljine i gustoće, za razliku od dugih dlaka koje su na krajevima tanke.

Takođe, opovrgava se mišljenje da konzumiranje ćurećeg mesa uspavljuje ili omamljuje, jer ta vrsta mesa sadrži aminokiselinu triptofan koja se metabolizuje u serotonin što utiče na san i raspoloženje.

Mit da se koristi samo deset odsto moždanih sposobnosti pojavio se 1907. godine, ali naučnici tvrde da nijedno područje mozga nije sasvim neaktivno.

Iz romana strave i užasa potiče mit da kosa i nokti rastu i posle smrti, što su naučnici objasnili činjenicom da se posle smrti koža suši, što dovodi do njenog povlačenja, pa vremenom nokti izgledaju duži.

Postoje mišljenja da se korišćenje mobilnih telefona u bolnicama smatra opasnim, ali je nauka dokazala da postoji minimalna interferencija mobilnih telefona s medicinskom opremom i nije opasna po zdravlje.