Deset izuma koji će spasiti zemlju

Suštinu ovih pronalazaka objavio je američki časopis "Wired”, navodeći da pojedini naučnici smatraju da povećanje globalne temperature zahteva sprovođenje drastičnih mera, drugi strahuju da rešenja mogu imati gore posledice od samih problema, ali svi se slažu da je najveća opasnost od zadržavanja situacije status-kvo.

Časopis je objavio opis deset izuma, među kojima je pod brojem jedan tog specifičnog redosleda idejni projekat "poljoprivrede na soliterima", slede "ekološki čiste krave", "četke za ugalj", "kontrolisani uragani", "brodovi-fabrike oblaka". Tu je i "efikasnije drveće", zatim "plodni okeani", "veštačke erupcije", "kosmička ogledala", a zaključni projekat nazvan je "status kvo".

Inspiracija za idejno rešenje deficita poljoprivrednog zemljišta, s obzirom na to da se 37 odsto zemljine površine već koristi za potrebe poljoprivrede, jesu takozvani ekološki soliteri, koji mogu da budu u funkciji 365 dana u godini.

Prototip takvog nebodera, koji je stvorio profesor Kolumbijskog univerziteta Diks Despomjer, nalazi se u američkom muzeju nauke i industrije. U projektu "poljoprivrede na soliterima" ukazuje se i na to da će sa povećanjem broja stanovnika na Zemlji za 40 godina na 9,2 milijarde ljudi biti neophodno udvostručenje proizvodnje hrane.

U projektu "ekološki čistih krava" upozorava se da krave i druge domaće životinje godišnje izbacuju preko izmeta 80 miliona tona metana, gasa sa efektom staklene bašte, koji je čak 20 puta zasićeniji od ugljendioksida.

Britanski naučnici pronašli su rešenje za ovaj problem u - belom luku, koji pri dodavanju stočnoj hrani utiče na bakterije, proizvođače metana, i doprinosi boljem varenju. Za sada jedina zamerka ovoj zamisli je što meso ovih životinja poprima ukus koji se, najverovatnije, neće baš dopasti potrošačima.

Što se tiče "četki za ugalj", profesor Klaus Lakner, fizičar Kolumbijskog univerziteta, projektovao je maksi-četku, visoku bezmalo 100 metara, za apsorpciju one količine ugljendioksida koju u atmosferu emituje 15.000 automobila.

Flota takvih uređaja, veličine Arizone, mogla bi da neutrališe otrovne gasove celog čovečanstva, samo ostaje nejasno šta dalje da se radi sa prikupljenim gasom.

Slično je i sa "kontrolisanim uraganima" gde fizičar Jevrejskog univerziteta Danijel Rozenfeld smatra da ubrizgavanjem prašine u osnovu uragana može da se poboljša slika dobijena sa satelita i kontroliše njegovo kretanje i snaga.

Ukoliko se, međutim, izgubi kontrola, posledice mogu da budu katastrofalne, posebno sa pravne tačke gledišta.

Osmišljeni su i "brodovi-fabrike oblaka" u kojima flote brodova sa upravljanjem na daljinu, mogu da odbijaju sunčeve zrake, stvarajući oblake vodene pare pomoću vode okeana.

Prema rečima američkog fizičara Džona Lathema i njegovog škotskog kolege Stefena Saltera, hiljadu ovakvih brodova može da spreči porast temperature, čija je posledica udvostručenje količine ugljendioksida u atmosferi. Međutim, potencijalne posledice ove metode po klimu tek bi trebalo proučiti.

Američki naučnici objavili su istraživanje, čiji cilj se sastoji u genetskoj promeni drveća, kako bi se primoralo da bude "efikasnije", odnosno da raste brže i smanji količine lignina, hemijskog jedinjenja koje otežava njihovo pretvaranje u biološko gorivo.

Na taj način, smatraju oni, drveće će apsorbovati više ugljendioksida preko korena, a preostali deo koristio bi se za biološko gorivo. Rizik je "samo" od narušavanja ekosistema na svetskom nivou.

"Plodni okeani" zasnivaju se na ideji da se unošenjem u morsku vodu takvih elemenata, kao što su urin ili gvožđe, povečava njihova plodnost i sposobnost reprodukcije planktona, kako bi mogao da upija veće količine ugljendioksida.

Umiruća flora okeana se, inače, taloži na dnu i sa sobom odnosi ugljenik, ali se opasnost krije u tome da se povećanjem količine oslobođenog i apsorbovanog ugljenika povećava kiselost vode.

"Veštačke erupcije" su koncepcija koju je predložio dobitnik Nobelove nagrade Paul Krutcen smatrajući da bi rasprašivanje sumpora u atmosferu pomoću raketa, aviona, pa čak i veštačkih vulkana, doprinelo da se blokiraju sunčevi zraci, kao što je bilo 1991. godine pri erupciji vulkana Pinatubo na Filipinima.

On je ocenio da to može za deset godina doprineti smanjenju temperature do nivoa devedeseth godina. Međutim, ako sve ne krene predviđenim tokom, biće potrebno mnogo godina da se povrati ravnoteža u atmosferi.

Šta reći za ideju "kosmičkih ogledala" koja predviđa solarni štit, površine 1,5 miliona kvadratnih metara, sačinjen od 16.000 milijardi ogledala i lansiran na orbitu pomoću ugljeničnog maksi-topa vrednog 5.000 milijardi dolara?

Pomoću ove ideje astronom sa Univerziteta Arizone Rodžer Endžel namerava da ohladi planetu. Rizik je u tome da u atmosferi može da izostane apsorpcija ugljenika i da se jednog trenutka ponovo pojavi efekat staklene bašte.

Zaključni "status-kvo" je da navedeni genijalni projekti mogu da izazovu opasne posledice u slučaju da nešto krene naopako. Međutim, recidivi će biti manje pogubni nego posledica potpune neaktivnosti, ukazuju naučnici.

Jer, kako je naveden primer, emitovanje 8,4 milijarde tona ugljendioksida svake godine i povećanje ukupne količine ovog jedinjenja do rekordnog nivoa istovetno je posledicama najopasnijeg eksperimenta koje je čovek ikada izveo.