Nikolić: Srbija da interveniše

Lider Srpske radikalne stranke, koji je i kandidat na predsedničkim izborima u Srbiji 20. januara, predložio je ograničavanje diplomatskih i ekonomskih veza Srbije sa SAD i drugim zapadnim zemljama, ako priznaju nezavisnost Kosova, i da Srbija, u slučaju otcepljenja Kosova, uvede pokrajini "potpunu blokadu".

On smatra da Srbija ne može mirno da posmatra kako Kosovo dobija priznanje SAD i većine zemalja EU.

"Očigledno je da će uslediti jednoglasno proglašenje nezavisnosti i da će SAD odmah priznati Kosovo. Zatražiću od parlamenta da budemo spremni za takav akt", rekao je lider SRS.

Ako NATO snage na Kosovu ne budu zaštitile Srbe na Kosovu, "onda će Srbija morati da pomogne u očuvanju mira i bezbednosti", rekao je predsednik radikala, ali i dodao da će srpska vojska intervenisati samo uz odobrenje NATO-a.

"Srbija ne može da se bori protiv NATO-a. Način da se uspostavi vojna ravnoteža na Balkanu jeste da se utvrdi rusko vojno prisustvo u Srbiji", ukazao je Nikolić.

"Ako već imamo američku bazu na (Kosovu), zašto ne možemo imati i rusku bazu u Srbiji?", upitao je lider SRS i ocenio da bi "Srbija tada bila potpuno bezbedna".

Išinger: Nasilja neće biti

Volfgang Išinger (Beta)

Volfgang Išinger uveren je da će proces rešavanja budućeg statusa Kosova biti okončan mirnim putem, bez nasilja.

"Ne vidim nikakve naznake da bi Srbija mogla da, u slučaju nezavisnosti Kosova, posegne za vojnim sredstvima... Treba, međutim, biti oprezan, jer se mogućnost sukoba ne može sasvim isključiti'', rekao je nemački diplomata i predstavnik Evropske unije u pregovaračkoj 'trojci' Kontakt grupe za Kosovo sinoć u Berlinu na predavanju nemačkom Društvu za spoljnu politiku.

Uveren da je nezavisnost Kosova neizbežna, nemački diplomata je, međutim, upozorio da do ostvarenja cilja kosovskih Albanaca "ima još dosta trnovitog puta".

Predstavnik EU u ''trojci'', čiji je mandat istekao 10. decembra, takođe je rekao da su direktni pregovori Beograda i Prištine morali da propadnu zato što je sve to od početka ličilo na "nemoguću misiju".

"Tu se, praktično, radilo o kvadraturi kruga - operaciji koja, kao što se zna, nije moguća", rekao je Išinger.

SAD i dalje za nezavisnost

Danijel Frid smatra da Srbija neće ponovo steći kontrolu nad Kosovom. Pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju smatra da je nezavisnost te pokrajine jedini put napred, prenosi Glas Amerike.

Mada bi SAD želele da reše to pitanje u Ujedinjenim nacijama, očigledno je, naveo je Frid, da Rusija neće prihvatiti novu rezoluciju u Savetu bezbednosti, što predstavlja problem.

On se, pri tom, nada da su Rusi angažovani, kako je rekao, u "politici ograničenog neslaganja".

Na panel diskusiji "Srbija i Kosovo: okončanje procesa 'trojke'" u Vašingtonu, Frid je rekao da je rad "trojke" bio važan i potreban, jer je definitivno pokazao da dogovor Beograda i Prištine nije moguć i dodao da se razlike u gledištima članica Evropske unije o budućem statusu Kosova smanjuju i da je status kvo neodrživ.
Frid je rekao da bi nezavisnost Kosova, u skladu sa Ahtisarijevim planom, nadzirala međunarodna zajednica, uz dalje prisustvo UN i međunarodnih snaga i apsolutne garancije bezbednosti i prava Srba i drugih manjina, kao i zaštitu njihove kulturne baštine.

Nemački ambasador u SAD Klaus Šariot rekao je da Kosovo predstavlja dobar primer unapređenja saradnje EU i SAD i da su ta saradnja i zajednički stav preduslov za uspešno rešenje kosovskog pitanja.

Rad "trojke" nije pokazao rezultate, zbog toga što ni jedna ni druga strana nije bila spremna na kompromis, rekao je nemački ambasador na panel diskusiji u Nemačkom Maršalovom fondu SAD.

Bivši američki ambasador u Srbiji Majkl Polt smatra da će u slučaju nezavisnosti Kosova doći do kratkoročne zategnutosti, ali da će potresi i nestabilnost biti daleko manji od očekivanih, a zatim će novo stanje biti prihvaćeno.

Nemački ambasador je ukazao da se Rezolucijom UN 1244 ne sprečava promena statusa Kosova, već da ona predstavlja legalnu osnovu za njegovu promenu.

Dodatna ograničenja kosovske nezavisnosti bi se, po nemačkom ambasadoru, ogledala u ograničenim ovlašćenjima kosovskih institucija, kao i snaga bezbednosti.

Bivša savetnica državnog sekretara za pitanje demokratije na Balkanu Lori Dandon rekla je da bi međunarodna zajednica trebalo Srbiju da nagradi finansijski za gubitak Kosova , bržim ulaskom u EU i podsticajnim merama za dalji razvoj civilnog društva i političkog pluralizma.