Visok rast zarada u istočnoj Evropi

Statistički podaci pokazuju da je cena rada u nekim od novih članica Evropske unije uvećana tokom trećeg kvartala i za 30 odsto, u odnosu na isti prošlogodišnji period.

Najveći skok zarada ostvaren je tokom pomenutog razdoblja, prema podacima Statističke službe EU (Evrostat) u tri pribaltičke republike, koje su postale članice Unije, zajedno sa još sedam pretežno istočnoevropskih zemalja, 1. maja 2004. godine.

Letonija je, sa rastom zarada od 30 odsto, bila bez premca u toj tročlanoj grupi, dok je isti pokazatelj u Litvaniji i Estoniji uvećan 20 odsto. Zanimljivo je pomenuti da su zarade zaposlenih tokom trećeg tromesečja osetno uvećane i u Rumuniji i Bugarskoj, koje su članice EU postale početkom ove godine.

Izdaci za radnu snagu u Rumuniji i Bugarskoj su, tokom trećeg kvartala, uvećani 23,2 i 16,3 odsto. Treba, međutim, imati u vidu da su zaposleni u tim zemljama i dalje najslabije plaćeni u celoj EU i da je to glavni razlog što najkvalifikovanija radna snaga teži da dobije bolje plaćeni posao u zapadnoj Evropi, ali i u drugim visokorazvijenim zemljama.

U celoj EU je tokom trećeg kvartala zabeležen prosečan rast zarada od 3,7 odsto, navodi se u izveštaju Evrostata i ukazuje da je cena rada u 13 - članoj zoni evra uvećana, tokom analiziranog razdoblja još manje - 2,5 procenata.

Najmanji skok zarada u zoni evra ostvaren je, inače, u Nemačkoj - svega 0,9 odsto - što je bitno uticalo da prosek cele grupacije bude niži nego na nivou EU.

Istovremeno je tokom trećeg tromesečja zabeležen skok zarada u Poljskoj od 11,9 odsto, Madjarskoj - 9,1 odsto, a Češkoj i Slovačkoj - 8,4 i 7,1 odsto.