Devizni kurs: Političke i druge igre

Kako objasniti nekome ko je kupio stan na kredit, zašto mu je rata preko noći skočila dve hiljade dinara i da umesto dosadašnjih 20 hiljada treba da plati deset odsto više? Zašto je jedan evro sa oko 77 dinara, za dve nedelje skočio na 84,75 dinara i šta se to dogodilo baš polovinom novembra kad je evropska valuta praktično počela da divlja? I kako mu objasniti da je normalno što Narodna banka Srbije nije reagovala sve do 29. novembra kad je na prodaju ponudila četiri miliona evra?

Građani i pojedini igrači na finansijskom tržištu mogli bi još koje čemu da se čude u slučaju kursa dinara. Na primer, kako to da se pojedine banke nisu mnogo uznemirile zbog drastičnog pada dinara, ali i na osnovu čega su (pokazalo se, ispravno) prognozirale brzu stabilizaciju kursa?

Razlozi pada

Silvio Pedrazzi: Rizièno zaduživanja u evrima

Nacionalna valuta je u drugoj polovini novembra izgubila 8,9 odsto svoje vrednosti. Sa 77,83 dinara (14. novembra), evro je po srednjem zvaničnom kursu za dve nedelje skočio na 84,75 dinara, što je njegova najviša vrednost u poslednjih godinu dana. Tri radna dana posle intervencije Narodne banke (4. decembar), dinar je počeo da jača, te je jedan evro vredeo 82,27 dinara.

Pad vrednosti dinara, koji je samo u poslednjoj dekadi novembra depresirao za skoro osam odsto, posledica je nekoliko faktora, ocenjuju stručnjaci. Različita tumačenja ukazala su da je reč o tokovima novca na finansijskom tržištu, ali i interesima koji su pojedine igrače motivisale na različito ponašanje. Spekulisalo se, naime, kako pad dinara podstiču veliki investitori na Beogradskoj berzi koji masovno prodaju akcije i za dinare kupuju evre, te da građani zbog političke neizvesnosti beže u čvrstu valutu, pa sve do toga kako su pojedine banke veštački dizale kurs, računajući na zaradu od kursne razlike.

Međutim, premka najrasprostranjenijem mišljenju, slabljenju dinara prvenstveno je „kumovao“ pad akcija na Beogradskoj berzi i povlačenje investitora. Naime, u drugoj polovini novembra berza je zabeležila najveći pad u poslednjih šest meseci. Indeks najlikvidnijih akcija, Belex15, pao je za devet procenata, dok je indeks Belexline na vrednosti izgubio više od sedam odsto. Prosečan dnevni promet akcijama kretao se oko četiri miliona evra, dok je početkom godine bio nekoliko puta veći. „Veliki investitori, uglavnom investicioni fondovi, svojevremeno su jeftino kupovali akcije na našoj berzi. Sad kad berza pada, oni brzo prodaju papire, zatim za dinare kupuju evre i na taj način dodatno povećavaju tražnju za devizama“, smatra Jurij Bajec, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta.

Tri razloga za intervenciju

Programom monetarne politike za 2007. godinu predviđeno je da NBS na deviznom tržištu interevniše iz tri razloga. Prvi je da bi ublažila dnevne oscilacije. Potom, da bi obezbedila finansijsku i cenovnu stabilnost ukoliko se to ne može obezbediti samo promenom referentne kamatne stope i najzad, da bi zaštitila adekvatan nivo deviznih rezervi.

U Banci Inteza se slažu da je na pad dinara uticalo sve veće odsustvo stranih investitora sa berze. „Međutim, na Beogradsku berzu, i trenutne oscilacije kursa uticala je svetska kriza na finansijskom tržištu. Likvidnost na tržištima je sve manja, pa i obimi trgovanja hartijama od vrednosti“, rekao je u razgovoru za Ekonomist Silvio Pedrazzi, zamenik predsednika Izvršnog odbora Inteze.

Za pouzdaniji odgovor o uzrocima depresijacije dinara trebalo bi istražiti i povećanu tražnju za devizama radi plaćanja uvoza. Vrednost uvoza u prvih deset meseci ove godine, naime, bila je veća nego u istom prošlogodišnjem periodu za oko 2,4 milijarde evra, dok je neto priliv od direktnih i portfolio investicija bio manji za blizu 900 miliona evra. Eventualni nastavak ovakvih tendencija u sledećoj godini mogao bi da predstavlja ozbiljan pritisak na kurs, upozorio je Stojan Stamenković, urednik MAT-a.

Sa druge strane, postoji mogućnost da su pojedine poslovne banke napravile svojevrstan špekulativni udar. Najveći broj banaka, naime, obračun kamata na plasirane kredite pravi poslednjeg dana u mesecu, a upravo je 30. novembra srednji kurs evra dostigao 84,75 dinara. Banke su tako ostvarile dobru zaradu, jer su već sledećeg radnog dana evro otkupljivale po nižem kursu. Banke su računale da će NBS reagovati u slučaju drastičnog slabljenja dinara, a prvenstveno zbog toga što joj politika i podrazumeva sprečavanje inflacije. Sa druge, strane, računica je bila i da bi dinar trebalo da ojača sa dolaskom novogodišnjih praznika kad se po pravilu pojačava priliv deviza iz inostranstva, kaže ova “škola mišljenja”. U prilog tome navodi se podatak da je na međubankarskom tržištu 19. novembra prodato 33,5 miliona evra, da bi samo tri dana kasnije 22. novembra, kad je dinar počeo drastičnije da klizi, bila razmenjena gotovo sedam puta veća suma (232 miliona evra).

Banke (ni)su krive

Zoran Petroviæ: Banke nisu špekulisale

U Raiffeisen banci tvrde, međutim, da je komentar o veštačkom dizanju kursa zapravo apsurdan. Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora ove banke zapitao je zašto bi nekim od najvećih igrača na deviznom međubankarskom tržištu, koji su imali veće obaveze nego potraživanja odgovarao rast kursa evra u odnosu na dinar? „Banke u toj situaciji računaju na pad a ne na rast evra u odnosu na dinar. Trend rasta evra je posledica veće tražnje za čvrstom valutom. Banke koje su procenjivale da bi odnos evro/dinar trebalo da se kreće u koridoru od 78,5-81 su usled manjeg dotoka evra na tržište počele da kupuju stranu valutu da bi smanjile izloženost riziku i time limitirale gubitke na kursnim razlikama“, pojasnio je Petrović za Ekonomist.

Pojedinci, međutim, smatraju da pad vrednosti dinara nije uzrokovan ekonomskim kretanjima u zemlji, već pre svega psihološkim razlozima nastalim zbog političke nestabilnosti. „Pitanje budućeg statusa Kosova i izbora u Srbiji, svakako da utiču na građane koji imaju ušteđevinu. Naravno da u situaciji političke neizvesnosti građani posežu za stabilnijom valutom, što opet podiže tražnju za devizama i utiče na pad domaće valute“, kaže Pedrazzi, dodajući da će „probleme prvenstveno imaju građani i preduzeća koji su uzimali kredite u evrima, jer slabljenje dinara znači i veće rate u dinarima“.

Slabljenje dinara ipak ne znači da su banke izgubile poverenje u domaću valutu, jer su za poslednjih deset dana u novembru kupovale blagajničke zapise za oko deset milijardi dinara, tvrde stručnjaci. Bankari kažu da je srpsko finansijsko tržište zapravo malo i da svaka malo veća suma novca može da izazove poremećaj u ponudi i tražnji, odnosno formiranju kursa dinara u odnosu na evro. S obzirom na to da se očekuje priliv deviza od prodaje DDOR-a, Robnih kuća Beograd i RTB Bora, a u slučaju da ne bude drugih poremećaja, bilo političkih ili ekonomskih, evro će se stabilizovati, a verovatno i slabiti u odnosu na dinar, prognoziraju oni.

Sa druge strane, smirivanje kursa je nagovestilo i ponašanje banaka u momentu intervencije Narodne banke Srbije. Kad je, naime, centralna banka (kroz intervenciju) htela da zadovolji svu tražnju banaka od 33 miliona evra, po kursu od 85 dinara za evro, centralna banka je uspela da proda svega četiri miliona evra.