Rok za usvajanje budžeta 15.12.

Predlogom je predviđeno da budžet za 2008. bude za 10 odsto veći od ovogodišnjeg uz deficit – minus u državnoj kasi od 14,8 milijardi dinara. To znači da će država Srbija i u sledećoj godini više trošiti nego što će zarađivati. Ministar finansija Mirko Cvetković smatra da bužet nije ekonomski optimalan, ali da predstvalja maksimum u ovom socijalnom i drugom trenutku.

Iako u 2008. u Srbiji čekuju dva izborna procesa – predsednički i lokalni, ministar finansija Mirko Cvetković ipak kaže da bužet nije predizborni i kao primer navodi aktuelne štrajkove.

“Ja isto smatram da ovo nije ekonomski optimalan budžet, ali smatram da je maksimum što se može dobiti u ovom, da kažem, socijalnom i drugom trenutku. Da je on predizborni verujte da ne bi bilo štrajkova, a vidite da svi štrajkuju. Nezadovoljni su tim bužetom, prema tome očigledno je da ako neko želi da ga prikaže da je isključivo vezan za izbore onda će mu to jako teško poći za rukom“, kaže Cvetković.

Budžet predviđa rast bruto društvenog proizvoda od šest odsto i isto toliku inflaciju. Za plate budžetskih korisnika planirano je oko 16 odsto više novca nego u ovoj godini. Javna potrošnja smanjuje se neznatno za manje od 1 procenta. Potpredsednik vlade Božidar Đelić veruje da će se sledeće godine državni troškovi kretati u planiranim okvirima, jer, kako kaže, vlada stavlja pod kontrolu državnu upravu i rast plata činovnika koji su inače direktan generator inflacije pošto većom kupovnom moći podstiču uvoz. To za opoziciju, međutim, nije dovoljno.

Radikali i LDP su najavili da će biti protiv budžeta. Poslanica SRS Jorgovanka Tabaković zamera na velikoj javnoj potrošnji i „bespotrebnom odlivu novca“.

“Mislim da je budžet previliki za nivo bruto društvenog proizvoda koji imamo, jer stvarati ovakva zaduženja kakva nam stvara budžet i obaveze i ovakva trošenja, znači da u nekoj bliskoj budućnosti kada nam stignu rate kredita na otplatu možemo ili da povećavamo poreze ili da smanjujemo javnu potrošnju. Mi vidimo da budžetski korisnici nikako nemaju nameru da ta svoja trošenja uskrate i da u tim trošenjima u jednoj ravni jesu i oni koji zaista imaju male plate i oni koji vrlo nekritički i van uvida javnosti troše ovaj budžet“, ističe ona.

Ekonomski analitičar Milan Ćulibrk kaže da je loše što budžet predviđa deficit i veliku državnu potrošnju.

„Budžet nije idealan sa stanovišta ekonomske struke, bilo bi mnogo bolje da je državna potrošnja niža i da se na taj način ostavi više prostora za investicije i privatnu potrošnju što bi sigurno povećalo efikasnost celog sistema. Rast troškova države za 10 odsto, ako se ima u vidu planirana inflacija od 6 odsto, zaključuje da se država ipak na neki način ponaša isto kao i prosečna porodica u Srbiji – da se troši više nego što se zarađuje", kaže on.

"Ja zaista ne bi bio u koži ministra finansija zato što u onom momentu kada počne izrada budžeta on pred sobom ima 80 odsto rashoda koji su zakucani važećim zakonima. Zato je zaista došlo vreme za jednu strukturnu sveobuhvatnu reformu, za restrukturiranje javnih preduzeća koja su takođe veliki potrošači. Na primer za subvencionisanje železnice u ovoj godini potrebno je preko 10 milijardi dinara, jer železnica svojim prihodima jedva da uspeva da pokrije samo plate svojih zaposlenih“, smatra Ćulibrk.

S obzirom da je usvajanje bužeta najvažniji zakon za svaku vlast, jer ne samo da odobrava novac za funkcionisanje države već predstavlja i potvrdu poverenja vladi, ministar finansija Mirko Cvetković ovako odgovara na pitanje da li je realno da se bužet usvoji u zakonskom roku – do subote.

“Pa to nije stvar moja, to je stvar skupštine. Moje je da sedim tamo i da slušam šta pričaju i da odgovaram na pitanja. Sada, videćemo kako će to ići“, kaže Cvetković.

Očekuje se da će na predlog budžeta biti podneto oko 90 amandmana. Budžet mora biti usvojen do 15. decembra. U protivnom sledi još privremeno finansiranje države – što je bio slučaj u prvoj polovini ove godine.