Berza:Indeksi ponovo zabeležili pad

Promet na berzi je smanjen u poređenju sa prethodnim poslovanjem, na 240,48 miliona dinara, odnosno 3,04 miliona evra. U trgovini akcijama u prometu je bila 131, a broj gubitnika je porastao na 81 sa 66 dan ranije dok je dobitnika bilo 16 ili jedan manje nego prethodnog dana.

Među gubitnicima prednjači Telefonija (TLFN) čija je akcija pala za 13,79 odsto, na deset hiljada dinara. Za više od osam odsto pojeftinili su Telefonkabel (TLKB) i Dunav osiguranje (DNOS) a za više od sedam odsto užički Putevi (PUUE) i beogradski Bambi Banat (BMBI).

U kontinuranoj trgovini najviše je poskupela akcija beogradskog Velefarma (VLFR), za 12,2 odsto, na 6.750 dinara. Dvocifrenim rastom ta hartija međutim nije uspela da kompenzira pad iz prethodnog poslovanja od 13,44 odsto.

Za po nešto više od dva odsto porasla je cena akcija zemunske Galenike Fitofarmacije (FITO), zrenjaninskog metalca Radijatora (RDJZ) i beogradske izdavačke kuće Politika (PLTK).

Akcija bečejskog Soja proteina (SJPT) dobila je na vrednosti četvrt procenta, pa je na zaključenju poslovanja koštala 16.612 dinara. Ta hartija je sa prometom od 15,68 miliona dinara bila i među onim kojima se najviše trgovalo.

Najprivlačnija investitorima bila je akcija niške AIK banke (AIKB) i promet je dostigao 52,57 miliona dinara. Cena te hartije bila je u padu za 2,7 odsto i koštala je 9.001 dinar.

Po veličini prometa u kontinuiranoj trgovini slede Univerzal banka (UNBN) sa 24,5 miliona dinara, Agrobanka (AGBN) sa 16,6 miliona i subotička prehrambena kompanija Fidelinka (FIDL) sa 11,2 miliona.

Dostanić: Indekse obara i politička situacija

Direktorka Beogradske berze kaže da na višednednevni pad vrednosti akcija srpskih kompanija utiču dešavanja na drugim finansijskim tržištima, ali i politička situcija u Srbiji.

"U celom regionu je primetan pad berzanskih indeksa, što utiče na dešavanja na Beogradskoj berzi, jer su se radi o skoro istim investitorima, a sa određenim vremenskim zakašnjenjem prenose se i kretanja na razvijenim finansijskim tržištima, gde su, takođe indeksi bili u padu", rekla je Gordana Dostanić.

Ona je naglasila da investitori pažljivo prate političku situaciju u Srbiji i čekaju razrešenje pitanja vezanog za budući status Kosova. "Za one koji ulažu novac u akcije srpskih kompanija važno je kakve će biti mere Vlade Srbije u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, jer će one imati širi uticaj na dešavanja i u regionu", istakla je Dostanić.

Kompanije čijim akcijama se trguje na Beogradskoj berzi, kako je dodala, već duži period nisu ekonomski vezane za Kosovo, ali njihovu vrednost mogu da obore nepovoljni događaji u okruženju. Učešće stranih investitora poslednjih desetak dana, od kad je primetan pad indeksa najlikvidnijih akcija na Beogradskoj berzi je približno kao i u vreme kad su indeksi bili u porastu. Juče je, na primer, njihovo učešće u ukupnoj ponudi, kao i u tražnji, bilo oko 68 odsto.

Procenu daljih kretanja berzanskih indeksa, prema rečima direktorke Beogradske berze, teško je dati, ali je izvesno da se ne može očekivati "nikakavo spektaklularno poboljšanje".

"U prvom kvartalu ove godine nagli rast akcija na Beogradskoj berzi bio je najvećim delom bez realne osnove. Na finansijsko tržište Srbije je ušao jedan broj špekulativnih investitora koji su očekivali velike zarade, ali su posle izašli, kad je počeo pad indeksa", objasnila je Dostanić.

Trenutni pad berzanskih indeksa, oslikan crvenom strelicom, kako je istakla, biće otrežnjenje i upozorenje za investitore da odluke donose na osnovu pouzdanih informacija, ali i za kompanije da dostavljaju što više podataka o poslovanju. "Kad investitori pažljivo sagledaju opštu situaciju sigurno je da će se strelica promeniti u zeleno", procenila je Dostanić.