U Srbiji se odvija tajkunizacija države

Krivična prijave Delte protiv Vas uzburkao je javnost. Da li ćete tražiti zaštitu Vlade?
- Obratićemo se Vladi, jer mi smo Vladin Savet za borbu protiv korupcije, ali ne da bismo tražili zaštitu, jer mislimo da nam nije potrebna, već da bismo predložili Vladi da preduzme konkretne mere iz svoje nadležnosti povodom ovog slučaja. Preduzimanje tih mera bi pokazalo i njihov stav o borbi protiv korupcije koji onda nužno mora sadržati i podršku radu nezavisnih institucija, pa i Saveta. Naš posao je da analiziramo fenomene korupcije i da Vladi predlažemo mere za njeno suzbijanje, tako da je naš izveštaj o "C marketu", koji smo dostavili Vladi, izazvao neprimerene reakcije "Delte". Svi naši dosadašnji izveštaji su, pored podrške javnosti, bili propraćeni i određenim napadima koji nažalost nisu doprinosili boljem razumevanju problema, ali su često otkrivali ko iza koga stoji, ko koga finansira. Kao i posle našeg izveštaja o izvozu šećera, Sartidu, Nacionalnoj štedionici, Jugoremediji, Mobtelu, i drugim, ne osporavaju se činjenice iznete u izveštajima, već se pokušava diskvalifikacija članova Saveta. Obrađujući različite fenomene korupcije, Savet je upozoravao Vladu na drastične razmere dominantne korupcije u Srbiji i na činjenicu da moćni pojedinci mogu zarad svojih interesa da suspenduju primenu zakona i pogubno deluju na rad institucija. Iz načina na koji se finansiraju političke stranke u Srbiji, odnosno iz upornog odbijanja vlasti da finansiranje stranaka učini transparentnim, jasno se vidi jedan od mehanizma dominantne korupcije u Srbiji.

Pomenuli ste finansiranje političkih partija. Ima mnogo nezvaničnih informacija, jer nijedna partija ne prikazuje svoje najveće finansijere, da Delta finansira sve najveće partije u Srbiji, osim LD, koji tvrdi da ih je odbio. Da li je Savet na bilo koji način utvrđivao povezanost srpskih ministara i partija s kompanijom Delta ili nekim drugim kompanijama?

- Nismo, bilo bi zaista teško utvrditi ove povezanosti jer su, i pored činjenice da se Zakon o finansiranju političkih stranaka primenjuje od 2004. godine, informacije o njihovom finansiranju uglavnom nedostupne. Zakon o finansiranju stranaka propisuje da kontrolu finansiranja treba da vrši skupštinski odbor za finansije, dakle da stranke same sebe kontrolišu, što znači da kontrole zapravo nema. Kod nas ne postoje, ili vrlo teško deluju osnovni instrumenti za kontrolu vlasti, što stvara veoma povoljne uslove za korupciju. Posebno drastičan primer je to što smo i dalje jedina zemlja u Evropi, i jedna od retkih u svetu, koja nema državnu revizijsku instituciju, u kojoj vlada ne sačinjava i ne dostavlja parlamentu izveštaje o izvršenju budžeta, niti završni račun budžeta, izveštaje budžetske inspekcije, izveštaje o javnim fondovima, iako joj to nalaže Zakon o budžetskom sistemu. Nadležnost revizorske institucije je i da kontroliše finansijske izveštaje političkih stranaka, i to je sigurno jedan od razloga što ona još uvek nije formirana. Jedan od uslova koji pogoduju sistemskoj korupciji je donošenje loših ili međusobno neusklađenih zakona, ili sklonost da se u zakon ugradi nesigurnost institucije, neizvesnost finansiranja. Zakon o revizorskoj instituciji, na primer, predviđa da 20 poslanika može pokrenuti postupak za razrešenje članova saveta ove institucije.

Rekli ste da kompanija Delta vrši neku vrstu pritiska na Savet kako bi zastrašio Antimonopolsku komisiju? Ostajete li pri tom stavu?
- Najave tužbe i kampanja koja se vrši u medijima su primer pritiska. Naravno da svako svoje tvrdnje može da ostvari i na sudu, ali na njemu je teret dokazivanja, ali sada na sudu a ne u medijima. Pokušava se stvoriti utisak u javnosti da sam kriva i da sam narušila ugled "Delte", da bi to uverenje uticalo i na institucije koje o tome treba da odlučuju. Ovo je već treći put da se najavljuje tužba koju još nisam dobila. Ovakav način zastrašivanja odomaćio se kod nas, stvara se utisak da su institucije veoma podložne uticaju, pa je dovoljno da samo budemo tuženi pa da naša krivica bude olako utvrđena.
U ponašanju "Delte" protiv Saveta ima stvari koje treba prepoznati, jer se često ponavljaju u javnosti, a to je stvaranje afera da bi se javnost zbunila, da bi se neke važne činjenice sakrile. U ovom slučaju to je da je rešenjem Antimonopolske komisije odbijen zahtev za koncentraciju između Primera C, u vlasništvu "Delte", i C marketa jer bi koncentracijom došlo do njihovog dominantnog položaja na tržištu od 55 odsto, što prema zakonu nije dozvoljeno. Koncentracija je izvršena iako je nadležni državni organ nije dozvolio (Komisija za zaštitu konkurencije treba, posle presude Vrhovnog suda, da donese novo rešenje), pa sada treba skrenuti pažnju javnosti sa činjenice da ova kompanija ima monopol na tržištu koji neće biti sankcionisan. I posebno, da se zataškaju opasna kršenja vlasničkih prava akcionara C marketa prilikom preuzimanja od strane "Delte", o čemu je Savet sačinio izveštaj koji je dostavio Vladi i koji se nalazi na našem sajtu.

Savet je tražio podatke od Direkcije za građevinsko zemljište u vezi sa izgradnjom Deltinog tržnog centra?
- Tražili smo podatke od Opštine Novi Beograd i Uprave za javne nabavke, ali ih još nismo dobili.

Kada ste imali poslednji sastanak s predstavnicima Vlade Srbije?
- S premijerom pre dve godine. Bio je sastanak u vezi s našim izveštajem o Nacionalnoj štedionici.

I od tada ne postoje nikakvi kontakti?
- Nedavno smo se videli s potpredsednikom Vlade Božidarom Đelićem i ministrom pravde Dušanom Petrovićem. Verujemo da će se raditi novi predlog zakona o borbi protiv korupcije i da će on uvažiti sva dosadašnja iskustva u borbi protiv korupcije, da će stvoriti uslove za nezavisan i efikasan rad institucija, da neće biti rađen s namerom da se institucije urušavaju, već s namerom da se stanje popravi i unapredi.

Da li je Savet istraživao mehanizme korupcije državnih službenika?
- Mehanizmi korupcije se menjaju naporedo s razvojem mehanizama za borbu protiv korupcije. Prilagodljivost je jedna od najizraženijih karakteristika korupcije - načini korupcije danas nisu isti kao pre nekoliko godina, niti su tada bili isti kao u Miloševićevo vreme. Korupcija u preuzimanju "C marketa" nije tako očigledno, otvoreno kršenje vlasničkih prava kao što je to bio slučaj u "Jugoremediji" 2002. godine.

Kako to izgleda?
Korupcija kod nas nije samo krivično-pravni problem, kao u razvijenim demokratijama, gde je korupcija incident čak i ako se dogodi da je korumpiran šef države. U zemljama u tranziciji korupcija je sistemska i retko se svodi na uzimanje i davanje mita. Uglavnom je reč o trgovini uticajima, tajnom finansiranju političkih stranaka preko kojeg se dobijaju privilegije koje se ne prepoznaju kao korupcija. U proteklom periodu mnogo toga je moglo da se uradi da se izgrade mehanizmi koji bi sprečili ovakav uticaj krupnog kapitala na obavljanje državnih poslova, kakav danas imamo. Savet je još u decembru 2003. godine predložio Vladi da zabrani privatizacije novcem sa off shore računa, ali su nam tada rekli da off shore fondovi postoje i u Holandiji. Da, ali Holandija je zemlja razvijenih institucija i razvijene tržišne privrede, koja u prethodnih deset godina nije imala ratove, ratne profitere, "probijanje sankcija" i pljačku društvene imovine, niti društvenu imovinu ogromne vrednosti koju treba privatizovati u roku od šest godina. Kod nas, međutim, sadašnji ministar ekonomije najavljuje kontrolu porekla kapitala u trenutku kada je privatizacija faktički na samom kraju, a u vreme dok je on bio na čelu Ministarstva finansija, u čijoj je nadležnosti i sprečavanje pranja novca, u Srbiji provera porekla kapitala bukvalno nije postojala, što je utvrdio i OEBS u svom izveštaju o kontroli pranja novca u Srbiji u tom periodu.

Da li to onda znači da je možda urađena tajkunizacija Vlade?
- Tajkunizacija države. Određeni procesi s elementima korupcije odvijaju se godinama, a ministri i premijeri se smenjuju i preuzimaju istu ulogu u tim procesima kao i njihovi prethodnici. To smo videli u privatizaciji Veterinarskog zavoda, prodaji udela Jugoremedije i u brojnim drugim slučajevima. Tu više nije važno ko je ministar i iz koje je stranke, jer jedino što je konstantno jeste veza između funkcionera i onih koji ih finansiraju.
Iz onoga što rade političari u Srbiji vide se samo partijski interesi, a ne državni. Stranke ovde imaju samo toliki kapacitet da se sporazumeju oko podele vlasti posle izbora. Međutim, kada su u pitanju principi na kojima treba da počiva demokratska vlast, tako opšti principi kao što su zaštita ljudskih prava i privatne svojine, vidimo da ne postoji mogućnost da se među našim strankama postigne bilo kakav sporazum, jer će svaki takav sporazum narušiti interese nečijeg finansijera.

Kako se ogledaju pritisci na rad Saveta, da li od Vlade ili od drugih državnih institucija?
- Ministri u Vladi diskvalifikuju rad Saveta svaki put kada neki nalaz u našim izveštajima ugrozi njihove interese. Mi smo izveštaje za Vladu radili kao analizu fenomena sistemske korupcije, i svaki put Vladi predlagali razgovor o izveštajima kako bismo uočili slabosti u radu državnih organa i pomogli da se te slabosti otklone. Sećate se kada je povodom Izveštaja o "Sartidu" ministar Dinkić nazvao članove Saveta "babama narikačama". Međutim, da je Izveštaj o "Sartidu" tada ozbiljno razmatran i da je postojala volja Vlade da započne stvaranje uslova za nezavisnost pravosuđa i otklanjanje mehanizama korupcije u stečajnim postupcima, danas ne bi bilo tako teških posledica po državu kao što je postupak protiv "stečajne mafije." n Vaša situacija je takva da vas kao vladino telo ista ta Vlada Srbije ignoriše?
- Vlada je do sada ignorisala gotovo sve izveštaje i preporuke Saveta, iako su se oni odnosili na veoma drastične slučajeve kršenja zakona, zloupotreba i korupcije. Ovakav odnos Vlade prema Savetu u velikoj meri je stvorio uslove za kampanju koju "Delta" sada vodi protiv Saveta. Zbog toga bi veoma važno bilo da se Vlada jasno odredi prema radu Saveta, odnosno da stane u odbranu javnog interesa, a protiv zloupotreba koje se vrše u interesu krupnog kapitala.

Političari razaraju institucije

- Vlast u Srbiji nema valjan stav prema institucijama. Izgradnja institucija ne znači osnivanje novih tela, organa, agencija, odbora, komisija... Institucije podrazumevaju da se društvene delatnosti odvijaju prema unapred utvrđenim pravilima koja se ne mogu vaninstitucionalno menjati, da akteri društvenih procesa, kao i javnost, imaju svest o svojstvima koja institucija treba da ima, i da se na osnovu tih svojstava institucije u javnosti prepoznaju i uvažavaju. Kod nas, međutim, predstavnici vlasti će razoriti bilo koju instituciju čiji im rad ne odgovara, dok će istovremeno osnovati neku novu vladinu agenciju da bi je popunili podobnim kadrovima koji će raditi po nalogu partijskih lidera, i to će nazvati izgradnjom institucija. Mlađan Dinkić je kao ministar finansija na konferenciji za štampu najavljivao hapšenje sudija Vrhovnog suda, iako nadležnost ministarstva koje je on vodio nema nikakve veze ni s pravosuđem, ni s hapšenjima, a i da ima hapšenje je ozbiljna stvar i ne sme da se koristi za skupljanje političkih poena. Borba protiv korupcije nije moguća ako su institucije nestabilne i ako nemaju uslova za nezavisan rad. Savet je u svom radu pokazao da se može naći put ka stvaranju nezavisnih institucija, i to je razlog što deo stranaka na vlasti pokušava da ukine Savet preko osnivanja antikorupcijske agencije.

Da li to onda onda znači da sama Vlada Srbije, koja je institucija sama za sebe, urušava institucije?
- Da, i to se najbolje vidi u ponašanju pojedinih članova Vlade u trenutku kada Komisija za zaštitu konkurencije treba da donese rešenje o koncentraciji "Primera C" i "C marketa". Svi javni funkcioneri moraju da istupaju u javnosti isključivo u okviru svojih nadležnosti i ne bi smeli da komentarišu rad drugih institucija, a posebno u ovom trenutku - moraju da se uzdrže od javne podrške bilo kojoj kompaniji o čijim pravima odlučuje drugi državni organ, od učešća na privatnim proslavama i manifestacijama.

Ponašanje ministra Dinkića

Vlada često vrši vlast na netransparentan način, setimo se samo ugovora o koncesiji. To se često vidi i u ponašanju ministara koji žele da vladaju na prilično nesavremen način. Informacije o njihovom radu su nedostupne, ne drže se nadležnosti koja im je određena zakonom. Državne institucije se moraju prepoznavati po nadležnosti, tu ne bi trebalo da bude sukoba i preklapanja. Kad ministar finansija najavljuje hapšenje sudija ili odlazak u Japan radi prodaje fabrike duvana, to je već ponašanje mimo zakona. Ministar Mlađan Dinkić se posebno "bavi" pravosuđem, borbom protiv korupcije, oduzimanjem imovinske koristi stečene kriminalom, što nije blisko ni njegovoj nadležnosti ni njegovoj profesiji. Pri tom svoj posao radi netransparentno i suprotno osnovnim pravilima koji su primereni obavljanju javne funkcije. U kampanjama "za borbu protiv korupcije" uopšte ne spomene zbog čega kao ministar finansija nije poštovao Zakon o budžetskom sistemu, zašto nije rađen završni račun budžeta, zašto je budžetski deficit utvrđivan kao suficit, kolika je njegova odgovornost što državna revizijska institucija nije počela s radom.