Softverska piraterija u Srbiji 78%

Akcija "Tajni kupac", koju je sprovela Biznis softver alijansa (BSA) pokazala je da između petine i trećine distributera računarske opreme instalira piratski softver na računare koje isporučuje.

Akcija "Tajni kupac" iz juna 2007. godine pokazala je, naime, da 18,52 distributera instalira piratski softver, a taj procenat raste na 37,2 odsto ako kupac kaže da je računar sa originalnim softverom "skup", rečeno je na konferenciji za novinare u Beogradu koju su organizovale BSA i njene članice, ogranci "Majkrosoft" i "Autodeska" za Srbiju.

Takođe je rečeno da je Srbija u 2006. godini, prema studiji analitičarske kuće IDC, za dva odsto smanjila nivo softverske piraterije u odnosu na 2005, ali da je sadašnji nivo i dalje među najvišim u centralnoj i istočnoj Evropi.

Udeo nelegalnog softvera u Hrvatskoj je 58 odsto, u Sloveniji je 51 odsto, Bugarskoj 71 odsto i Rumuniji 74 odsto, rekao je predstavnik BSA Dragomir Kojić, koji je najavio da će ta alijansa od sledeće godine aktivno delovati i na području Crne Gore.

U sklopu "Tajnog kupca", aktivisti BSA odlazili su, neupadljivo obučeni, u "probne kupovine" radi utvrđivanja nivoa softverske piraterije u Srbiji, a slične akcije, ali sa policajcima u civilu, ubuduće će biti sprovođene četiri puta godišnje.

Kvalitativna analiza uzela je u obzir i takozvanu "skrivenu pirateriju" - to jest kućno instaliranje nelegalnog softvera, uz prethodni dogovor "na mig", pa rezultati ukazuju da je nivo piraterije među proizvođačima i distributerima računara "verovatno i iznad 50 odsto", rekao je predstavnik "Majkrosofta" za Srbiju Miša Ognjanović.

Softverska piraterija je, prema njegovim rečima, mnogo raširenija u unutrašnjosti Srbije nego u Beogradu, a na svaku ponudu originalnog softvera koju dobijaju fizička lica dolaze po dve piratske.

Istraživanje je pokazalo da 41,8 odsto distributera u Srbiji nudi isključivo originalan softver, a 18,6 odsto stavlja akcenat na njegove prednosti. Sa druge strane, 57 odsto prodavaca ne kaže ništa kupcu o zakonskoj regulativi u pogledu kupljenog softvera.

Prema Zakonu o autorskim i srodnim pravima softver je autorsko delo, i njegova zaštita može biti krivičnopravna, građanskopravna, a od prošle godine i privrednopravna - na osnovu Zakona o posebnim ovlašćenjima u zaštiti prava intelektualne svojine.

Za softversku pirateriju zaprećeno je kaznom zatvora do pet godina i novčanom kaznom od 100.000 do tri miliona dinara. Odštetni zahtev može ići i do trostrukog iznosa uobičajene naknade za korišćenje licence.

Generalni direktor "Majkrosofta" za Srbiju Dejan Cvetković izrazio je zadovoljstvo donetim zakonima, ali i želju da se bolje sprovode. Prodavcima koji ugrađuju nelegalan softver poručio je da "nije dobro biti softverski kriminalac", a kupcima da je kompjuter sa piratskim softverom "nepouzdan" i da se takav softver teško nadgrađuje.

Takođe je rekao da ne zna koliko se besplatan softver koristi u Srbiji, a upitan za eventualno stimulisanje kupovine originalnog softvera, odgovorio je najavom kampanje, čiju sadržinu nije želeo da iznese, a koja bi, prema njegovim rečima, trebalo da počne za "par dana".