Zbog Kosova na testu i Dejtonski sporazum

Direktor novosadskog Centra za regionalizam i kopredsednik grupacije nevladinih organizacija iz regiona okupljenih u Igmanskoj inicijativi Aleksandar Popov ocenio je da ovakvi stavovi najviših zvaničnika Srbije podgrevaju uverenje da vlasti u Beogradu pokušavaju da nadomeste gubitak Kosova pripajanjem Republike Srpske Srbiji.
– To pitanje kompenzacije teritorija stalno visi u vazduhu, a ovakve izjave to samo potvrđuju. Uz to, stalno se igra “dupli pas” iz Beograda s aktuelnim političarima iz Republike Srpske, pa se tamo malo-malo otvara polemika o mogućnosti raspisivanja referenduma o mogućem izdvajanju tog entiteta iz BiH – ukazao je on u izjavi za “Dnevnik”.

Dodao je da nije tajna da bi takav rasplet bio u skladu s očekivanjima “nekih političara u Srbiji”, koji smatraju da bi takva kompenzacija bila “poslednja faza u prekomponovanju SFRJ po nacionalnom ključu i zaokruživanja nacionalnih država”. Međutim, kako je istakao, problem je u tome što posle ovakvih poruka premijera Koštunice “nije jasno da li su takve ideje postale i zvanična državna politika”.

Popov upozorava na to da takav rasplet ipak ne može da prođe bez žešćih potresa u regionu.
– Očigledno je da su svi svesni toga da se Kosovo gubi i zato se otvara ova priča kojom se načinje suverenitet druge zemlje, po logici: “Ako već gubimo Kosovo, hajde da napravimo veliku igranku u regionu, pa neka onda svet razmišlja o tome”. A to je veoma opasna politika, jer će na koncu najviše koštati upravo Srbiju. I zato ove pretnje Vojislava Koštunice mogu imati samo negativne reakcije i iz međunarodne zajednice – ocenio je on.

Istoričar Čedomir Antić smatra da je ipak dobro što se u pogledu položaja Republike Srpske “konačno oglasila zvanična Srbija”. On je u izjavi za naš list naveo i da je Srbija garant Dejtonskog sporazuma, te da bi bilo poželjno da se o dešavanjima u Republici Srpskoj izjasni i parlament Srbije, pošto je, kako je ocenio, “pitanje Republike Srpske ključno pitanje za spoljnu politiku Srbije, jer tamo živi 1,2 milion Srba”.On se, međutim, usprotivio vezivanju ovog pitanja za rešavanje statusa Kosova, i to po istim aršinima.
– Sramotno je ako neko iz Srbije sad koristi Republiku Srpsku samo zato da dobije neka formalna prava na Kosovu i Metohiji. Na Kosovu živi daleko manje srpskog naroda, kojim se naša država zapravo i ne bavi, već joj služi samo kao “oružje” da bismo dobili neka formalna prava koja nam neće ništa koristiti. I ne vidim zašto bismo Rezoluciju 1244 smatrali nekom svetinjom, kad ona praktično ne donosi Srbiji ništa dobro, sem priznanja tog praznog formalnog suvereniteta. S druge starne, Dejtonski sporazum ipak nekako funkcioniše već 12 godina. I vrlo je loše stavljati ta dva dokumenta u isti rang – kaže Antić.

On, međutim, ne veruje da se otvaranjem teme Republike Srpske u Beogradu otvara i pitanje eventualnih teritorijalnih kompenzacija za Kosovo, jer, kako je naveo, Srbija nije sposobna da ostvari tu politiku.
– Nažalost, Srbija ne može da izvrši bilo kakvu kompenzaciju jer nema vlast ni nad Kosovom, ni nad Republikom Srpskom. A niko ne može da kompenzuje nešto što nema za nešto što nema – ocenio je Antić.

Sasvim suprotno stanovište tim povodom ima istoričar Milan St. Protić, koji je ocenio da premijerove izjave o Republici Srpskoj “remete političke prioritete u Srbiji, ali i šalju lošu poruku u svet”.
– Ako je Koštunici zaista cilj da se sačuvaju srpski interesi u BiH, onda su ovakve izjave kontraproduktivne. A ako se još očuvanje Kosova i Republike Srpske postave kao glavni prioriteti Srbije, onda se definitivno vraćamo na miloševićevsku politiku – ocenio je on.

Milan St. Protić smatra da srpski interesi prvenstveno moraju da podrazumevaju Srbiju i njene građane, a ne neke interese koji su van Srbije. Međutim, dodaje da se “Koštunica ponaša kao da je predsednik vlade neke druge države, kao što je činio i Milošević devedesetih godina prošlog veka”. On je ocenio i da u ovom Koštuničinom stavu ima mnogo nedoslednosti, jer se u pregovorima o Kosovu insistira na celovitosti Srbije, dok se istovremeno dovodi u pitanje celovitost međunarodno priznate Bosne i Hrecegovine.

St. Protić je upozorio na to da bi bilo veoma opasno po stabilnost u regionu ukoliko se ovakvi Koštuničini stavovi u međunarodnoj zajednici shvate kao pokušaj Beograda da otvori pitanje “kompenzacije” Kosova za Republiku Srpsku.
– Nadam se da iza svega ne stoje takva logika i razmišljanje, jer je to veoma opasna politika. U ovom trenutku Srbija nije sposobna da takvo pitanje otvara, a pitanje je i da li bi takvo rešenje uopšte bilo u njenom interesu – ocenio je on.