Kurs bez kursa

Na gotovo naivno novinarsko pitanje, može li kurs evra da bude i niži od sadašnjih 77 ili 78 dinara, profesor Ekonomskog fakulteta dr Boško Živković odgovorio je ovih dana na konferenciji za medije veoma ozbiljno – može. Za koliko? E to niko ne zna, reče profesor. Jer, da zna možda bi i on sedeo na nekom drugom mestu. Uglavnom, ukratko, sve zavisi od „ponude i tražnje” po kojoj se i sadašnji kurs formira.

Sudeći po onome što nam se na ekonomskoj, tačnije monetarnoj sceni mesecima događa, inflacija raste a kurs klizi nadole, možda bi i ekonomska teorija mogla biti na teškom ispitu u odgovoru – kako je to moguće. Stručnjaci, pa i sam pomenuti profesor Živković, kažu da se kod nas ne događa ništa novo u odnosu na sve zemlje koje su prošle čistilište zvano – tranzicija. Sve su se gotovo bez izuzetka suočile sa tim fenomenom – da uz cene raste i kurs nacionalne valute, umesto da oštro pada, makar za stopu inflacije, ako ne i koji postotak više.

Teorija i praksa su, međutim, u ovom slučaju – pomirene. U Srbiju se sliva po raznim osnovama, od doznaka naših zemljaka iz sveta (oko tri milijarde dolara samo tokom prošle godine), preko kredita banaka, prihoda od privatizacije i stranih direktnih investicija, izvoza... veoma veliki novac, koji, za sada, sve pokriva – i veliki uvoz i ogroman deficit (oko 6,5 milijardi evra) i narasle obaveze privrede, građana i države.

I kada svi izađu pred prodavce deviza suoče se sa ponudom kojoj se ne može odoleti – evra, što bi rekli, kao blata. Što bi ih menjači ili banke, a u krajnjoj liniji Narodna banka Srbije, plaćali 85, ako mogu da ih kupe po mnogo nižoj ceni. I to će da potraje, jer ponuda evra ne jenjava, o čemu govori i uporan rast deviznih rezervi zemlje.

Ovakav kurs, naravno, odgovara uvoznicima, ali ne i izvoznicima. Oni kao da ne haju za tu činjenicu pa izvoz već mesecima raste po stopi većoj od 30 procenata. Na gubitku su i oni koji imaju stalne mesečne prihode u evrima ili dolarima, ali su zato u plusu oni koji su se zadužili u dinarima sa deviznom klauzulom. Niži kurs – manja rata.

Pitanje svih pitanja je, međutim, dokle ovo kolateralno monetarno blagostanje može da potraje.

Sve do onog časa dok u zemlju bude ulazilo više deviza nego što nam je po svim osnovama – potrebno. Kao u sistemu piramidalnih banaka. A to, ipak, ne može da traje večno. Jednom će se, ne daj bože koliko sutra, dogoditi da prilivi budu manji od obaveza i sadašnja lagodnost postaće noćna mora NBS, ali i ekonomskih vlasti.

Za sada sve ide po našem dobro poznatom sistemu „neće valjda”. Otuda i kurs bez odgovarajućeg kursa.

Dotle NBS vodi doslednu antiinflacionu politiku, sa svim izazovima i visokim troškovima, ali, smatraju stručnjaci, valjalo bi da u toku iduće godine povede malo više računa i o ceni dinara. Jeste njen prevashodan zadatak vođenje računa o inflaciji i zdravlju nacionalne valute, ali ne po cenu potpunog zapostavljanja deviznog kursa, koji polako postaje veliko bure baruta. A varniči na sve strane.