Srpsko tržište je perspektivno

Prethodnom ocenom bili bi, bez sumnje, zadovoljni svi sadašnji ministri u koalicionoj Vladi Srbije, bez obzira na međusobnu stranačku surevnjivost. Tim pre što je ističe jedan od vrhunskih berzanskih stručnjaka i to sa – Njujoške berze.

Naime, Zoran Milojević, potpredsednik za poslovanje na novim tržištima kapitala u brokerskoj kući Ojerbah Grejson (Auerbach Grayson) u Njujorku, već desetak godina živi i radi u Sjedinjenim Američkim Državama i prirodom svog posla, veoma dobro poznaje prilike u Srbiji.

U ekskluzivnom intervjuu za Biznis magazin, Milivojević govori o aktuelnostima u SAD, o ekonomskim prilikama u Srbiji i o razvoju tržišta kapitala. Ali, uz povoljnu ocenu ekonomskog razvoja Srbije, Milivojević upozorava i na opasnosti:

„Razume se da rizici uvek postoje, posebno na političkom planu zbog otvorenih pitanja Kosova, saradnje sa Haškim tribunalom, zbog ulaska u NATO, približavanja EU...Rizika ima i na ekonomskom planu, pre svega zbog visoke javne potrošnje, kao i u bankarskom sistemu koji se pregreva. Ali, sa druge strane, realizacija Nacionalnog investicionog plana, strane direktne investicije kao i bolja kupovna moć građana, predstavljaju jače argumente za nastavak ekonomskog rasta”. U kojoj meri je naše tržište kapitala razvijeno i šta Vi doživljavate kao najveće smetnje njegovom rastu?

Srpsko tržište kapitala je relativno dobro razvijeno, s obzirom na to da tek od pre par godina imamo svakodnevno trgovanje akcijama, kao i kontinuirano trgovanje. Računovodstveni principi u Srbiji su ujednačeni sa internacionalnim, pa tržište kapitala ima dubinu sa dosta sektora i dosta kotiranih firmi.

Ono što nedostaje srpskom tržištu kapitala je veća transparentnost firmi, jer osim kompanija sa A listinga i banaka, niko ne izbacuje tromesečne projekcije, a kamoli planove i strategije za dugoročnije poslovanje.

Problem je što većina naših menadžera još živi u prošlosti, pa često počinju svoja izlaganja pričama o načinu poslovanju u bivšoj SFRJ. Njima kao da još nije jasno da se akcije kupuju svakodnevno na berzi i da njihova vrednost skače kao reakcija na buduće projekte, prihode i profite.

Takođe, bilo bi dobro da se na berzi pojave i naša najveća preduzeća, kao što su EPS, NIS, Telekom (pogledajte slučaj H-T Telekoma u Hrvatskoj kada je krenula prodaja putem javne ponude akcija - IPO ).

I u Srbiji bi pojavom akcija javnih preduzeća berza dobila dodatnu likvidnost i privukla još veći broj finansijskih investitora. Listiranje i ostalih naših velikih privatnih firmi, kao na primer Delta holdinga, predstavljalo bi dodatni stimulans za investiranje i dalji razvoj tržišta kapitala.

Koliko su američki investitori zainteresovani za ulaganje u ovaj region i, konkretno, u Srbiju? Šta ih najviše interesuje, a šta im Vi preporučujete?

Naši američki institucionalni klijenti su do sada investirali preko 500 miliona dolara u Srbiju posredstvom berze. Trenutno imaju uloge u bankama, osiguravajućim društvima, kompanijama za izgradnju puteva i u građevinarstvu, proizvođačima i prodavcima građevinskog materijala, proizvođačima hrane, pivarama, svojevremeno i u farmaceutskim kompanijama.

Još uvek je Srbija nepoznanica za većinu američkih fond menadžera i verujem da će interesovanje nastaviti da raste, ali je prebrz rast Beogradske berze smanjio broj akcija koje imaju atraktivne parametre.

Trenutno, u našem fokusu za investiranje su kompanije za izgradnju puteva i konditorska industrija, kao i proizvođači hrane. Moji klijenti obično drže svoje akcije od minimum 12 meseci, pa do pet godina.

A kad je reč o američkom tržištu, na kojem Vi radite, koliko je nedavna kriza na tržištu nekretnina i kreditni kolaps, generator trenutne finansijske krize u Americi?

Vrhunac krize sa nekretninama će tek doći. Još uvek očekujemo podatke za treći kvartal ove godine koji će, po mom mišljenju, biti najgori do sada. Na to upućuju svi predpokazatelji, na primer, započeta nova gradnja, poništeni kupoprodajni ugovori kao i dužina prodaje nepokretnosti na tržištu.

Nedavni poremećaji na američkom tržištu nekretnina će se definitvno odraziti na one zemlje sveta u kojima je bankarski sistem jako razvijen i u kojima su krediti najizraženiji oblik finansiranja kupovine kuća i stanova, kao i na zemlje u kojima su cene nekretnina na precenjenim nivoima, što je slučaj u zapadnoj Evropi, Engleskoj, Izraelu, Rusiji...

Da li je sve to uvod u recesiju i deo normalnog ekonomskog ciklusa ili je, kako pojedini eksperti smatraju, uvod u mnogo crnji scenario?

Male su šanse da američka ekonomija uđe u recesiju, jer ne verujem da ćemo imati dva ili više negativnih kvartala. Mislim da pad cena nekretnina sam po sebi neće biti uvod u recesiju. Za recesiju nam treba još nekoliko faktora.

Jedan, koji bi mogao da bude uvod u ozbiljnu krizu, jeste totalni kolaps hedž fond (hedge fund) industrije, s obzirom na zaduženost (leverage) pod kojim oni posluju. Naime, hedž fondovi su do sada mogli da pozajme i do tri dolara na svaki svoj uložen dolar, pa ih ovako visoka zaduženost (leveridž) čini veoma izloženim riziku.

Do sada je Bear Stearn fond totalno propao, dok je Goldman Sachs (jedna od najvećih investicionih banaka na svetu), spasio svoj fond i to finansijskom injekcijom od tri milijarde dolara.

Mnogo veća verovatnoća je da Amerika uđe u stagflaciju koju karakteriše usporen rast, praćen inflacijom (evidentna je već sada s obzirom na rast cena nafte i ostalih prirodnih sirovina).

Ipak, ja sam optimista, smatram da će Amerika defintivno usporiti, ali ne u tolikoj meri da uđe u negativan rast, kao i da neće biti drastičnog inflacijskog pritiska.

Poznavaoci tržišnih prilika u Americi smatraju da je pad cena nekretnina, zapravo jedan od najvećih „krivaca“ za pad cena akcija na američkim berzama?

Pad cena akcija na američkim berzama je bio kratkotrajan i relativno bezbolan, što je predstavljalo veliko iznenađenje. Očekivao sam mnogo drastičniji pad od, na primer, 15-20 odsto, dok je ovaj prvi udar bio mnogo manji.

Odluka Federalnih rezervi da prvi put u poslednje četiri godine smanji referentnu kamatnu stopu, prouzrokovala je euforiju i tržište se oporavilo, čak se i vratilo na najviše nivoe.

Koliko je kolaps dolara novost, a koliko realna reakcija na monternu politiku Federalnih rezervi?

Pad dolara poslednjih godina je zasluga trenutne vladine politike, i, pre svega, do sada nezabeleženo visokog budžetskog deficita. Da biste mogli da odredite koliko nisko će dolar pasti, morate se osloniti na poređenje sa nemačkom markom, kao pretečom evra, zbog duže istorije.

Trenutno se dolar nalazi par procenata iznad najniže tačke na kojoj je bio oko 1985. godine. Mislim da će dolar dodirnuti tu granicu i ostati na tim nivoima do predsedničkih izbora sledeće godine, dok posle izbora, bez obzira na njihov ishod, očekujem jačanje dolara.

Kakav će uticaj imati predstojeća predsednička kampanja na ekonomska kretanja u SAD?

Predsedničke kampanje i izbori imaju pozitivan efekat na ekonomiju zbog novca koji će kandidati potrošiti u te svrhe. Cela mašinerija se pokreće i tada, obično, ekonomska situacija malo živne.

U suštini, pravila više nema: nekada su demokrate bili “rasipnici”, a Klintonova administracija je ostavila iza sebe možda najbolji ekonomski period. Sa druge strane, Bušova administracija je do sada imala najveći deficit, a republikanci su bili poznati po balansiranim budžetima.

Sigurne hartije

U šta biste Vi uložili kapital od, na primer, 100 hiljada evra?

S obzirom na to da mi je tek 35 godina i imam nisku toleranciju za rizik, tržište kapitala još uvek bez većih stresova može da donese od 15-20 odsto godišnje, što je sasvim zadovoljavajući povraćaj na uloženo. Zato bih sve uložio u hartije od vrednosti.

Što se tiče drugih investicija, van mog sektora, predložio bih nešto što još nisam video u Beogradu, a to je skladište za fizička lica (prostorije za odlaganje stvari od 30-100 kvadrata).

Skladište je jednostavno za izgradnju, ne traži mnogo ljudi za održavanje, a donosi stalni mesečni priliv, a bitno je da se nalazi na obodu grada i oko prometnijih saobraćajnica.