CG: MMF za manje budžetske rashode

"Već u drugoj godini nezavisnosti, Crna Gora se počela suočavati sa problemima koji su se pojavljivali u ostalim zemljama iz okruženja, tako da je potrebno da Vlada reformiše budžet i javnu potrošnju", rekao je na konferenciji za novinare u Podgorici šef Misije Međunarodog monetarnog fonda Grejem Džastis.

On je ukazao na veliki deficit platnog bilansa države, posebno u delu uvoza robe, ističući da je prošle godine bio vođen investicijama, ali se ovogodišnji pogoršava i podstiče ga tražnja.

"Prošlogodišnji deficit je većim delom finansiran stranim direktnim investicijama, a ovogodišnji zaduživanjem", ocenio je Džastis.

Stope rasta kredita su gotovo duplo veće od projektovanih, 80 do 100 odsto, čime se, kako je naveo, povećava pritisak na ekonomiju.

Crna Gora će se, rekao je Džastis, sa tako brzim rastom kredita ubrzo suočiti sa ograničavajućim faktorima, kao što je zavisnost od uvoza struje ili nestašica vode.

On je naveo da je MMF zabrinut zbog rebalansa ovogodišnjeg budžeta, jer je najveći deo suficita ostvaren oporezivanjem uvezene robe i već potrošen.

"U poslednjem kvartalu ove godine budžet će imati deficit, koji je moguć i u narednoj godini, jer je rast potrošnje usmeren na povećanje zarada i nabavku robe i usluga, a ne na kapitalna ulaganja", upozorio je Džastis.

MMF je preporučio što brže usvajanje novog zakona o bankama jer, kako je rekao, bez njega Centralna banka ne može da obezbedi poštovanje propisa i principe međunarodne prakse supervizije.

Nije dobro, prema oceni MMF-a, ni što Crna Gora nema kreditni biro koji bi obezbedio podatke o kvalitetu odobrenih kredita, jer statistički ne postoje.

Crnoj Gori je preporučuno da promeni zakon o radu, jer postojeći obeshrabruje investitore, kao i da napravi reviziju kolektivnih ugovora, kako bi imala moderan radni pravni okvir, prilagođen tržišnoj ekonomiji.

Povećanje plata u javnom sektoru Vlada bi, procenjuje MMF, trebalo da pokrije prihodima, zatim da bolje planira investicije na srednji rok i rangira projekte na osnovu njihove koristi za ekonomiju.

Preporuke obuhvataju i dalje popravljanje poslovnog okruženja, posebno zakona i prakse u oblasti izdavanja dozvola, a neke oblike tehničke pomoći Crnoj Gori MMF će uskoro razmatrati u Vašingtonu.

Prema oceni stalnog predstavnika MMF-a za Crnu Goru Haralda Hiršhofera, Vlada je prethodnih godina vodila obazrivu fiskalnu politiku i pokazala da je sposobna i voljna da radi na njoj, ali poslednjih meseci ekonomskim problemima nije posvećeno puno pažnje.

Prema izveštaju ministarstva finansija, budžet je na kraju septembra imao suficit od 182 miliona evra.

Crna Gora je u januaru ove godine postala 185. članica MMF-a, ali je u proleće odbila da s tom međunarodnom institucijom zaključi zvanični aramžman za nadzor finansijskog sistema i pružanje tehničke pomoći.