Turizam: Večita šansa

Austrija je od turizma prošle godine zaradila 13,3 milijardi evra, saopštio je Nacionalni biro za turizam. Ta suma čini 8,8 odsto bruto nacionalnog proizvoda, a računajući po glavi stanovnika svaki Austrijanac ostvario je svetski rekord, jer je od turizma zaradio 1.561 evra. U Austriji je, prvi put u istoriji, boravilo više od 30 miliona turista, a 70 odsto gostiju bilo iz inostranstva, najviše iz susedne Nemačke (56 odsto). Veliki broj gostiju dolazi u Austriju svake godine i iz Italije, Rusije, Japana i SAD.

Austrija, kao i Srbija, nema more, ali zato ima planine i odličnu infrastrukturu za kongresni i kulturni turizam koju znalački koristi. Nije samo teško obezbediti smeštaj u Insbruku u sred sezone skijanja nego i za čuveni novogodišnji koncert u Beču za koji se karte obezbeđuju internetom nekoliko godina unapred. U isto vreme Srbija se u jednom od turističkih vodiča promoviše kao - još neotkrivena zemlja. I to ne samo za strance, već i za same njene stanovnike. A ako već hoće da se poredi po prihodima koje je ostvarila od turizma, Srbija je zajedno sa Ganom 2005. godine bila u grupi zemalja koje ostvaruju od 18 do 22 evra godišnjeg prihoda po stanovniku.

Može li to marketinški osmišljeno “otkrivanje” doneti značajniji prihod državi ali i njenim građanima koji nameravaju da se bave tom vrstom biznisa?

Trenutni prihod od turizma, iako stalno raste po ocenama zvaničnika, ne omogućava Srbiji da se približi Austriji, ali ni Mađarskoj (koja takođe nema more, a samo Budimpešta godišnje zaradi četiri milijarde evra). Prema zvaničnoj statistici, turizam učestvuje sa manje od dva odsto u bruto domaćem proizvodu i sa svega pet-šest odsto u ukupnoj zaposlenosti Republike Srbije. Ministar ekonomije Mlađan Dinkić nedavno je izjavio da će prihod Srbije od turizma u ovoj godini biti 500 miliona dolara i najavio da bi na kraju njegovog mandata prihod od turizma moga da bude milijarda dolara. “Time bi pokazali da Srbija može i bez mora da ostvaruje značajne devizne prihode”, rekao je Dinkić.

Pored veće broja gostiju, zvanični podaci pokazuju i rast prihoda od turizma. Ljiljana Ćetković, medijski menadžer Turističke organizacije Srbije (TOS), kaže za Ekonomist magazin da je prošle godine ostvaren prihod od 296 miliona evra, što je za trećinu više nego 2005. godine.

Ðavolja varoš: Malo poznata lepota

Interes stranih turista za turističku ponudu Srbije raste iz godine u godinu, kaže Ljiljana Ćetković i to ilustruje podatkom da je ukupan broj stranih gostiju za sedam meseci veći 18 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Strani gosti najčešće borave u većim gradovima i u tom kontekstu Beograd prednjači sa oko pola miliona gostiju iz inostranstva i 70 odsto ukupnog turističkog prometa stranih gostiju. I Novi Sad beleži porast (46 odsto) stranih gostiju, a od planinskih centara Kopaonik je vodeća turistička destinacija sa oko 37 hiljada stranih gostiju. Najviše stranaca dolazi iz bivših republika - Crne Gore, Slovenije, Hrvatske, a zatim i iz Nemačke, Italije, Velike Britanije, Rusije, Austrije...

Zoran Đukanović, direktor agencije Duke & PetersonTravel i glavni i odgovorni urednik časopisa Travel magazin, međutim, ukazuje da se u javnosti stvara prilično nerealna slika o broju stranih turista koji posećuju našu zemlju: “Objavljuju se statistički podaci o tome kako je povećan broj stranih gostiju u odnosu na prošlu godinu i kako taj broj stalno raste pri čemu se ni u jednom trenutku ne navodi koji je realni razlog rasta. Tvrdim da 90 odsto stranih gostiju koji posećuju Srbiju su poslovni ljudi i da oni uopšte nisu turisti. Brojne manifestacije tipa Guča i Egzit doprinele su povećanju broja turista, ali u odnosu na zemlje u okruženju te brojke su minorne. Primera radi, stranih turista u Srbiji 2005. godine bilo je oko 250 hiljada. U isto vreme Mađarska je imala 29,7 miliona turista, Nemačka 20, Italija 37 miliona, Španija 55 miliona, Francuska 75 miliona...” Đukanović tvrdi da treba napraviti ozbiljnu analizu broja ostvarenih noćenja u Srbiji, jer način na koji se to sada kod nas radi doprinosi stvaranju nerealne slike. “To bih nazvao zaostavštinom prošlih vremena, pravljenje lažnih propagadnih rezultata iz Miloševićevog perioda. Treba praviti jasne razlike ko je zašto došao. Mada, iako su ljudi došli u Srbiju zbog posla, to je prilika da ih zainteresujemo za turistički sadržaj zemlje”, kaže Đukanović

Za razliku od stranaca, domaći gosti najviše posećuju banje (36 odsto od ukupnog broja gostiju) i planine (35 odsto).

Kao glavni turistički proizvodi u Srbiji pojavile su se banje, planine, pojedini gradovi, seoski turizam i događaji-manifestacije. Neki od tih događaja postali su i razlog za posetu određenom mestu, što su EXIT i Guča uspešno demonstrirali i na međunanrodnom planu. Ali sve je više lokalnih gastronomskih zabava, čiji se slogani svode na onaj čuveni refren “volim kolu, volim picu, al’naviše slaninicu”. To su razne vrste slaninijada, roštiljijada, kupusijada, sirijada, rakijada... koje nemaju veću turističku težinu, ali zadovoljavaju izletničke potrebe lokalnog stanovništva.

Nesporno je da Srbija može da iskoristi neke prednosti koje joj pružaju pojedine turističke “tržišne niše” kao što su kulturne manifestacije (BEMUS, FEST, BITEF), verski objekti, boravak na selu ili avanturističke destinacije. Belgijski dnevni list „Gazet van Antverpen“ u te “niše” ubraja dvorski kompleks u Beogradu, posmatranje ptica (Carska bara, Bački Monoštor) i naivno slikarstvo u Kovačici. Nedugo posle teksta u tim novinama, na Međunarodnom sajmu turizma u Novom Sadu predstavio se kraljevski kompleks sa prezentacijom istorijskog razvoja i kulturno-umetničkog blaga. Nije za potcenjivanje ni projekat novosadske Agencije za razvoj malih i srednjih koja planira da poveže stanovništvo, opštine i preduzetnike u Srbiji i Mađarskoj na zajedničkom razvoju vinskog turizma.

Sekretar Svetske turističke organizacije Frančesko Franđali boravio je nedavno u Beogradu sa idejom “da ukaže na značaj razvoja turizma koji u Srbiji još nije na zavidnom nivou” i tom prilikom izjavio da “Srbija ne spada u svetski top turizam, ali šansu Srbije vidim pre svega u ekološkom i kulturnom turizmu”. Franđeli je srpskim turističkim menadžerima, u okviru projekta Edukacija u turizmu, preneo iskustva drugih zemalja iz oblasti kategorizacije, satelitskih računa i banjskog turizma.

Upravo u neznanju Zoran Đukanović vidi osnovni razlog svih zabluda o turističkoj ponudi Srbije. Đukanovićeva firma Duke & Peterson ima u svom vlasništvu i školu turizma koja se bavi obrazovanjem za poslovanje u turizmu i u kojoj je puno studenata zvaničnih državnih fakulteta koji studiraju tu oblast. Iz anketa o tome šta su tamo naučili, izvučen je zaključak, koji Đukanović posebno ističe, da je nivo primenjenog stručnog znanja stečenog u zvaničnim državnim ustanovama oko jedan odsto. “Moramo biti svesni činjenice da 11,6 odsto građana Srbije ima pasoš. To je svaka deseta osoba. Od tog broja verovatno polovina je bila samo u Mađarskoj ili Bugarskoj. Ozbiljne procene kažu da je razvijene zemlje sveta videlo samo oko pet odsto građana Srbije. Kad je tako, onda je lako manipulisati sa onih 95 odsto građana koji nikada nisu videli ‘civilizaciju’ i servirati im određene priče”, kaže Đukanović.

Kopaonik: Vodeæa turistièka destinacija

Iz državnih institucija stižu uveravanja da se planovi razvoja turizma zasnivaju na realnim potencijalima Srbije. Tako je izračunato da bi 2015. godine Srbija trebalo da ostvari blizu 20 miliona noćenja turista (polovina inostranih) i prihod od 1,5 milijarde evra. U Strategiji razvoja turizma do 2015. godine identifikovano je nekoliko karakterističnih turističkih klastera koji bi trebalo da podignu ponudu zemlje i njenu prepoznatljivost. Ti klasteri su Beograd, Vojvodina, zapadna i istočna Srbija.

Direktor agencije Duke & PetersonTravel kaže da je opasna zabluda da Srbija ima vanserijske prirode lepote. Priroda je, kaže Đukanović, ista kao i kod svih kontinentalno-mediteranskih zemalja u Evropi i zato s posebnom pažnjom treba razmisliti o sadržaju koji želimo da ponudimo stranim gostima. “Nemam ništa protiv festivala trube u Guči, ali imam protiv blata, volova na ražnju, četnika sa kamama, igranjima po stolovima i alkohola do zore. Ili da spomenem projekat Beograd sa reka o kome se sada mnogo priča. “To je promašena kampanja, jer turisti mogu da vide gomilu nehigijenskih naselja, zarđalih vozova, mostova koji su pred rušenjem, prljavštine na vodi, otpada, šljunkara... To su scene koje stranci mogu da vide na satelitu u Avganistanu. Beograd je jedini glavni grad u Evropi koji ima dve reke, a nije na rekama. Ne treba ići daleko, dovoljno je otići do Budimpešte i sa broda gledati kraljevske palate, parlament, dvorce, najkvalitetnije hotele, perfektno uređena šetališta i mostove”, kaže Đukanović.

A ono što turisti (koji u proseku ostanu u Srbiji jednu do dve noći jer su obično na proputovanju po Balkanu) vide je, prema njihovom kazivanju, veliki broj pasa lutalica, veoma glasna muzika po kafićima, kontejneri nasred ulice, a oko njih ogromna količina smeća, veoma prljave reke, posebno u Zemunu, izuzetno agresivni prosjaci... A ono što su strani novinari primetili kao najveću manu srpskog turizma su hoteli, odnosno kvalitet smeštaja.

Da bi se postigao cilj, prvo od milijardu dolara (prognoze ministra Dinkića) a zatim i od milijardu i po evra (planovi iz Strategije) potrebno je mnoga toga da se uradi. Novinari su, na primer, zapazili jedan od ključnih problema srpskog turizma koji je “upisan” kao i u nacrt Strategije održivog razvoja Srbije. U Strategiji piše da prosečan hotel u Srbiji ima dve (ili tri zvezdice), da je star 42 godine, da ima 105 soba, da je poslednji put delimično obnovljen pre trinaest godina i da je 2004. godine ostvarivao oko 8.000 evra ukupnog prihoda po sobi (za istu prosečnu kategoriju međunarodni standard najmanje je 20.000 evra).

Problemi

I pored svih problema, ne može se reći da državna administracija ne uviđa potrebu bržeg razvoja turizma, kao jedne od privrednih grana koja može privući kapital i zaposliti puno ljudi. Srbija je već nekoliko godina konstantno prisutna sa turističkom ponudom na gotovo svim važnim svetskim sajmovima, a država se sve češće pojavljuje i kao ozbiljan investitor u turizmu. To, nažalost, radi pogrešno, naročito kad ministar ekonomije i turizma i predsednik Skijaškog saveza Srbije Mlađan Dinkić državnim parama gradi žičare na Kopaoniku.

Ministarstvo ekonomije saopštilo je nedavno da je ukupan budžet za turizam u 2007. godini četiri milijarde dinara, što je 3,5 puta više od lanjskog i ujedno je do sada najveći budžet namenjen razvoju turizma u Srbiji. Prema dosadašnjim najavama, cilj države je da narednih godina ima značajnu ulogu investitora u infrastrukturu za razvoj planinskog, rečnog, jezerskog i banjskog turizma. Za te namene planirano je da se uloži oko tri milijarde dinara, pri čemu će se jednako voditi računa o nacionalnim i lokalnim projektima.

U ministarstvu je spremljeno 11 master planova na čijoj promociji će raditi poznate svetske marketinške agencije. I bez takve svetske pameti, nedavno je ministar Dinkić u okviru kampanje najavio da će Vlada do kraja oktobra usvojiti master plan Stig-Kučajske planine-Beljanica. Prema tom planu država će u narednih pet godina, obećao je ministar Dinkić, uložiti 50 miliona evra u razvoj infrastrukture i izgradnju putne mreže u tom kraju. A do kraja godine trebalo bi da bude napravljena i zajednička turistička organizacija svih pet opština iz područja obuhvaćenih master planom kako bi mogle organizovano da se pojave na turističkom tržištu.

Država bi mogla i trebala, smatra Zoran Đukanović, da uradi mnogo na podsticanju izgradnje infrastrukture za razvoj turizma. Ali, poslednjih godina radi suprotno, kaže Đukanović i navodi primere spore izgradnje nekoliko hotela u Beogradu. “Razlog je ogromna papirologija za koju treba najmanje godinu dana da se samo dozvole obezbede. I dalje je problem procedura izdavanja građevinskih dozvola, zakupa zemljišta, obezbeđivanje prateće infrastrukture i svega što je neophodno jednom velikom ozbiljnom investitoru da bi krenuo u investiciju”, kaže Đukanović. Kao dobar primer državne pomoći razvoju turizma Đukanović navodi Sloveniju i ono na čemu Srbija najviše insistira, a to je razvoj seoskog i domaćinskog turizma: “Slovenija je to dovela skoro do savršenstva. Svaki turista može u bilo kom turistčkom birou da uzme katalog kuća i seoskih domaćinstava širom Slovenije koji su u celosti kategorisani, do kojih su uređeni putevi i do kojih postoje benzinske pumpe. Država je, dakle, postavila standarde ispod kojih ne ide i jasno definisala uslove igre”.

Ulaganja

Postoje planovi po kojima se Vlada sprema da ozbiljno investira u infrastrukturu. Za obnovu turističke infrastrukture na jezeru Palić izdvojeno je 156,5 miliona dinara, za razvoj turističke infrastrukture (energetski kapaciteti, putna mreža, vodosnabdevanje i turistički sadržaji) na Staroj planini najnovijom odlukom Vlade odobreno je 224,7 miliona dinara, za razvoj turizma na Divčibarama izdvojiće se 19 miliona dinara, a za izgradnju trafo-stanice i turističke staze od pasarele do spomenika na Zlatiboru namenjeno 11 miliona dinara, za Sokobanju je planirano 11,5 miliona dinara, za Vlasinu osam miliona dinara, za projekte na Goliji (“Park prirode”) izdvojiće se 3,5 miliona dinara, a za razvoj turizma u gornjem i donjem Podunavlju 53,8 miliona dinara. Strategijom razvoja turizma planirano je da država u tu privrednu granu u narednih 10 godina godišnje ulaže do 50 miliona evra kako bi ohrabrila privatne investitore. Bivši ministar turizma Bojan Dimitrijević u martu ove godine izjavio je da je dodeljeno nekoliko stotina kredita za razvoj malih i srednjih preduzeća u oblasti turizma i da je iz Nacionalnog investicinog plana više od 50 preduzeća uzelo kredite od 200 hiljada evra, pa naviše. “U planu je da Srbija do 2015. godine dobije 79 hiljada soba i 170 hiljada ležajeva, da broj turista sa sadašnjih dva miliona poraste na oko sedam miliona, da se broj noćenja sa 6,7 miliona poveća na 20 miliona i da se učešće stranih turista poveća sa 20 na 50 odsto”, rekao je tada ministar Dimitrijević i kao neophodnost naveo osnivanje Agencija za razvoj turizma.

Problem koji turistički radnici u Srbiji prepoznaju je nedovoljna informisanost o turističkoj ponudi zemlje. Ljiljana Ćetković smatra da je to, pre svega, posledica nedostatka odgovarajućeg informativno-propagandnog materijala koji turistima može da pomogne da se bolje upoznaju sa ponudom Srbije. Čak i ako postoje takvi materijali, nastaje problem njihove distribucije kroz informacione centre, ističe Ćetkovićeva i dodaje da ne treba posebno isticati hroničan nedostatak para. Ćetkovićeva smatra da je neophodno unaprediti saradnju TOS-a i ostalih turističkih organizacija kroz tzv. inetgrisani informacioni sistem sa jedinstvenom bazom podataka o svim elementima turističke ponude.

Otkrivanje

Paliæ: Nova ulaganja u atraktivnost

Turistička organizacija Srbije učestvovala je na sajmu u Tokiju, sredinom novembra pojaviće se na sajmu u Londonu i krajem tog meseca na sajmu u Barseloni specijalizovanom za kongresni turizam.

Turistička organizacija Beograda predstavila je krajem septembra ponudu glavnog grada Srbije na Međunarodnom sajmu turizma “TT Warsaw Trevel&Tour”. Beograd je promovisan kao atraktivna turistička destinacija za strane turiste, sa naglaskom na program za kratke “siti brejk” (city break) odmore i predstojeće događaje kao što su “Eurosong” i Univerzijadu 2009. godine.

Velike nade u Turističkoj organizaciji Srbije polažu se u posetu novinara nemačke TV ARD koji su obišli Palić, Novi Sad, Frušku goru, Beograd i lokalitete na donjem toku Dunava od Beograda do Kladova i o tome če napraviti prilog koji će biti prikazan u Nemačkoj u januaru 2008. godine.

U TOS-u tvrde da je i emitovanje dva turistička spota na CNN-u doprinelo sve brojnijim dolascima stranih turista. Zoran Đukanović, međutim, smatra da su reklame na SNN-u bačeni novac: “Svako ozbiljan ko se bavi političkim analizama morao je da predvidi da će se Srbija ponovo pojaviti na svim svetskim tv kanalima, najčešće u negativnom svetlu jer je pokrenuto pitanje Kosova. Predstoji rešavanje tog pitanja i logično je da će se na svim svetskim medijima praviti analize zašto je do toga došlo. Naravno, to neće biti najbolja reklama. Zapadni svet nema pozitivno mišljenje o nama jer nas i dalje gleda kroz vizuru Ratka Mladića, Radovana Karadžića, Slobodana Miloševića i genocida. Mi ne činimo dovoljno da se distanciramo od toga kao država. U tom smislu je tajming reklamiranja Srbije kao turističke destinacije potpuno pogrešno izabran. Mi treba da se pritajimo kao država i da u narednih godinu-dve napravimo ozbiljne strateške planove koji podrazumevaju paket državnih aktivnosti, da pripremimo sve i da onda izađemo sa jednom ozbiljnom kampanjom i strategijom koja će nas predstaviti u novom svetlu”.

Privatne investicije

Svetska iskustva pokazuju da je za razvoj turizma izuzetno važna saradnja privatnog i javnog sektora i podsticanje ulaganja privatnog sektora. Kao dobar primer mogao bi da posluži veliki projekat turističkog kompleksa na Srebrnom jezeru. Investiciona firma „Silver lejk“ Slobodana Vučićevića započela je ovaj projekat vredan preko 50 miliona evra i planira da od Srebrnog jezera napravi jedan od najatraktivnijih turističko-kongresnih centara u ovom delu Evrope, opremljen teniskim terenima, bazenima, golf terenima, hotelima visoke kategorije, vilama i apartmanima, zonama zabave i marinom. Iako ovaj projekat nije bio na listi prioriteta u strategiji razvoja turizma u Srbiji, Ministarstvo turizma je odobrilo 1,3 miliona evra za sanaciju jezera. Koliko takav projekat privatno-javnog partnerstva može da bude finansijski “blagotvoran” po lokalnu sredinu pokazuje podatak da je tri puta porasla cena zemljišta u blizini Srebrnog jezera posle promocije projekta “Silver lejka”. U TOS-u navode da slične projekte sa privatnim investitorima imaju i u Vrnjačkoj banji i Ribarskoj banji. Prema informacijama koje su dostupne Ekonomist magazinu sličan projekat na Zlatiboru započeo je Rodoljub Drašković, vlasnik kompanije Svislajon-Takovo. Do 2015. godine, po projekcijama TOS-a, u srpski turizam trebalo bi uložiti tri milijarde evra da bi godišnji prihod bio 2,5 milijarde evra.A nedavno je i predsednik Srpsko-grčkog poslovnog saveta Simeon Comokos zainteresovanost grčki brodovlasnika za ulaganja u srpski turizam. Srbija spada u retke evropske zemlje čije smeštajne kapacitete odlikuje visoko učešće (jedna četvrtina) “umornih” hotela niske kategorije. Momčilo Nešković, načelnik Odeljenja za turizam u Ministarstvu za ekonomiju, kaže da postoji potreba za hotelima visoke kategorije i da je to najočitije u Beogradu, gde sudeći prema prilivu turista nedostaje najmanje pet luksuznih objekata. Takođe, nedostaju i hoteli sa četiri ili sa jake tri zvezdice, kako bi bile zadovoljene potrebe različitih struktura gostiju. Razlog spore izgradnje novih hotela Zoran Đukanović vidi u “zarđaloj” države i neodlučnoj birokratiji da se nešto suštinski menja: “Interesovanje postoji jer je Srbija prosperitetno tržište, ali investitori se povlače i odustaju zbog neadekvatnih zakonskih regulativa, sporosti države i različitih političkih interesa i sukoba.