Cena nafte premašila 84 dolara

Cena američke sirove nafta novembarske isporuke porasla je za 61 cent i ustalila se na 83,69 dolara po barelu, nakon što je prethodno dostigla cenu od 84,05 dolara. Londonski novembarski sirovi brent porastao je za 40 centi na 80,55 dolara po barelu.

Iako su se cene nafte učetvorostručile od 2002. godine, kada se uračunaju inflatorna kretanja cene su i dalje niže od vrhunca od 90 dolara po barelu dostignutog u vreme Iranske revolucije 1979. godine.

Cena je skočila posle najava gerilske Radničke partije Kurdistana da će njeni borci iz severnog Iraka ponovo preći u Tursku i boriti se protiv tamošnjih vlasti, što je ponovo pojačalo napetosti u regionu u kojem se crpi jedna trećina svetske nafte, javile su agencije.

Izvoz iračke nafte preko teritorije Turske je posle američke invazije na Irak 2003. gotovo zamro zbog sabotaža i napada, a najveći deo nafte izvozi se preko juga Iraka.

Rastuće napetosti na Bliskom istoku pojačale su strahovanja da bi na severnoj zemljinoj polulopti, zbog smanjivanja naftnih rezervi u Evropi i SAD, u nailazećem zimskom periodu moglo da dođe do problema u snabdevanju.

Najnoviji podaci o snabdevenosti naftom u SAD, kao najvećem potrošaču, pokazuju da su rezerve sirove nafte prošle sedmice pale za 1,7 miliona barela, na najniži nivo od januara.

U najnovijem izveštaju Međunarodne agencije za energiju takođe je zaključeno da su naftne rezerve u vodećim industrijskim zemljama sveta pale na nivo niži od petogodišnjeg proseka.

Na tržištima se pomno prati i eskalacija napetosti između Vašingtona i Ankare, u koju se SAD pouzdaju kao glavnog logističkog saveznika za rat u Iraku, a posle kongresne rezolucije kojom je masakr nad Jermenima u Turskoj u Prvom svetskom ratu proglašen za genocid.