Spoljni dug Hrvatske 30,76 mlrd. €

U poređenju sa krajem juna dug je ostvario rast od 413 miliona evra, prvenstveno kao posledica mesečnog rasta zaduženja države i preduzeća. Na godišnjem nivou beleži se povećanje ukupnog inostranog duga za 3,16 milijardi evra.

Na kraju prve polovine godine strani dug države iznosio je 6,75 milijardi evra, što je činilo 22 odsto ukupnog duga Hrvatske, a u odnosu na kraj predhodnog meseca beleži se povećanje nivoa zaduženosti od 235 miliona evra.

Tokom juna dug poslovnih banaka je smanjen za 154 miliona evra, pa je krajem meseca iznosio 9,8 milijardi evra. Na godišnjem nivou beleži se smanjenje spoljnog duga bankarskog sektora od 495 miliona evra, delom kao posledica i restriktivnih mera centralne banke Hrvatske.

Najznačajniji udeo od 35,4 procenata u ukupnom inostranom dugu imaju ostali domaći sektori, odnosno preduzeća. Tako je krajem juna njihov dug tog 10,89 milijardi evra, što je 217 miliona evra više nego na kraju meseca ranije. Na godišnjem nivou preduzeća su povećala svoje inostrano zaduženje za 2,87 milijardi evra, odnosno za čak 35,8 odsto.

2,15 mlrd. evra stranih ulaganja u 2007.

U Hrvatsku je u prvih pola godine stiglo 2,15 milijardi evra direktnih stranih ulaganja, a u prošloj, rekordnoj, godini direktne strane investicije su iznosile 2,7 milijardi evra. Od tog novca samo je preuzimanje Plive od strane američkog Bara procenjeno na oko dve milijarde evra.

Najviše je ove godine uloženo u sektor finansijskog posredovanja kroz dokapitalizaciju domaćih banaka od strane njihovih većinskih vlasnika, a samo je dokapitalizacija Zagrebačke banke izvršena u iznosu od oko pola milijarde evra.

U poslednjih 14 i po godina u Hrvatsku stiglo ukupno 16,1 milijardi evra stranih investicija, od čega više od četvrtine iz Austrije. Na drugom mestu po visini ulaganja se nalazi Holandija, a slede Nemačka i Francuska.