Brajan Feri: Sugar and Spice

Iako prijatno iznenađen, ali ne i opijen, pažnjom koju mu je publika, posebno ženski deo, poklonio Brajan Feri ni na trenutak ne odaje utisak čoveka koji mari za slavu. Ipak prava je čast videti način na koji on tu slavu nosi, lako i lepršavo – poput crnog sakoa sa šljokicama koji se nalazio na njegovim ramenima.

Brajan Feri na sceni je senzualan i nedodirljiv, poput Stivena Patrika Morisija, ali u isto vreme ostavlja utisak nenametljivog čoveka koji sam sebi kupuje namirnice u obližnjoj prodavnici i koji se vrlo lako može naći u autobusu pored vas, poput Džarvisa Kokera.

Jedan od ključnih razloga za ponovnu posetu Beogradu jeste i novi Ferijev album, na kome se bivši frontmen sastava “Roxy Music” u koštac hvata sa nasleđem Boba Dilana, pod nazivom “Dilanesque”.

Iako poput kameleona Feri sa velikom lakoćom stavlja svoja stopala u cipele Boba Dilana i svojim usnama grli harmoniku, osetan je nedostatak onoga što je te numere činilo tim numerama – mladalački bes i ideali koji preispituju vreme u kojem živimo.

Poruke koju sa sobom nosi Dilanova muzika više se ne nalaze unutar stisnute pesnice već unutar kutije ajpoda - domaćice najzad imaju nešto uz šta mogu da pevuše bez bojazni da će ispasti politički korektne, ili još gore - u pravu.

Uprkos tome, zašećerene “Times They Are A-Changin” i “Knocking on the Heavens Door” izmamile su buru ovacija i pokrenule veliki broj kukova. Negde na polovini koncerta ti isti kukovi našli su se van svojih sedišta i nadomak bine.

Aplauzi između pesama isunjeni su uzdasima i sećanjima na zlatne dane frontmena sastava “Roxy Music” i bez sumnje će se plakati Brajana Ferija, izvađeni iz naftalina i starih kutija sa tavana, ponovo naći na zidovima starijih dama, a sasvim sigurno i u sobama generacija koje tek dolaze.

Na sveopšte oduševljenje i radost u drugom delu nastupa čini se da je u Feriju preovladao građanski duh Džarvisa Kokera i svi smo veoma ljubazno i diskretnim širenjem ruku pozvani, uprkos negodovanju prisutnog obezbeđenja, da se još više približimo bini i izbliza uživamo u pojavi zvanoj Brajan Feri. Ubrzo smo od nemih posmatrača postali iskre velikog rok end rol vatrometa koji nam priređen.

Nagrada najupornijima koji su se gurali sa obezbeđenjem u prvim redovima tik ispred same bine bila je eksplozija bluza na “Lets Stick Together” koja nas je svom silinom vratila u prošlost donoseći nam preko potreban odmor od bezlične svakodnevice. Na kratko se nalazimo u svetu u kome i dalje egzistiraju dame i džentlmeni i gde se viteštvo i dalje smatra vrlinom dostojnom iskazivanja a crvena ruža u reveru je obavezna.

Feri je suptilan i topao, ni na trenutak ne dozvoljava da ga omete slava koja ga prati čak i u zemlji toliko dalekoj od njegovog doma, ali ipak postoji distanca između njega i publike, jer naprosto, pojedine numere su previše bolne i iziskuju intimnost. Bilo bi neumesno tražiti njegovo srce na tacni, kada smo ga već dobili na dlanu.