Sputnjik 1: Početak Kosmičke ere

Tog 4. oktobra 1957. godine u 19 časova, 28 minuta i 34 sekunde po Griničkom vremenu, SSSR je lansirao prvi veštački satelit Zemlje – Sputnjik 1. Mala metalna kugla sačinjena od aluminijumskih legura, veličine košarkaške lopte (58 cm), teška 83,6 kilograma, sa četiri antene bila je prva čovekova tvorevina u svemiru. Antene su emitovale signal na frekvencijama koje su pratili svi radio amateri sveta, pa je ovo istorijsko dešavanje bilo dostupno najširoj svetskoj javnosti. Najviše zasluga za ovo uspešno lansiranje imao je tvorac sovjetskog kosmičkog programa Sergej Koroljov. On je, inače, do 1953. godine izdržavao kaznu zatvora i prinudnog rada u Sibiru, i ovaj program mu je bukvalno sačuvao život, ali ga i uveo u istoriju kao čoveka koji je odveo čovečanstvo u novu eru – Kosmičku eru. Nažalost, za ovako važan doprinos napretku čovečanstva Koroljov nije dobio Nobelovu nagradu jer je sovjetsko vođstvo Nobelovom komitetu odgovorilo da je u pitanju doprinos celokupnog sovjetskog naroda.

Kosmička trka počinje

Polarizacija sveta na istok i zapad bila je u usponu, a kosmička istraživanja su bila samo jedno od polja za dokazivanje i borbu. Lansiranjem Sputnjika 1 SSSR je zadao bolan udarac do tada tehnološki i naučno nadmoćnijem Zapadu. Ovim događajem započeta je kosmička trka, možda i jedina dobra stvar nastala kao posledica hladnog rata. Kosmička trka je omogućila velika novčana ulaganja u naučna i tehnološka istraživanja na obe strane, što je omogućilo da se u narednih petnaestak godina dogodi nekoliko veoma važnih (kosmičkih) događaja.

Lajka

Ovaj događaj naterao je američkog predsednika da okupi sva tela, vojna i civilna, koja su se bavila kosmičkim istraživanjima i da formira jedinstvenu instituciju. Jula 1958. nastaje NASA.

Ubrzo posle Sputnjika 1 sledi lansiranje Sputnjika 2 i prvog živog organizma u svemiru, psa Lajke, koje je (ma koliko nehumano zvučalo) bilo veoma važno za istraživanje mogućnosti za opstanak čoveka u orbiti oko Zemlje. Pas je uginuo posle nekoliko sati od stresa i toplotnog udara, ali su rezultati o stanju organizma van atmosfere Zemlje bili veoma značajni za pripremanje izlaska čoveka u orbitu.

Sledi i istraživanje Meseca, pa Sovjetski Savez 1959. godine na naš satelit spušta prvu sondu Luna 2. Ubrzo zatim stižu i prve fotografije „nevidljive“ strane Meseca.

Gagarin

Uporedo sa tim pokreću se i interplanetarne misije za proučavanje Sunčevog sistema. Istražuju se pre svega bliže planete – Venera, Mars i Merkur. Prve sonde lansirane su 1960. godine.

Već aprila 1961. godine Sovjeti pobeđuju u još jednoj bici kosmičke trke i šalju prvog čoveka u orbitu. Jurij Gagarin 12. aprila provodi 108 minuta, u letelici Vastok 1, u orbiti oko Zemlje i upešno se prizemljuje. Dve godine kasnije SSSR u orbitu šalje i prvu ženu – Valentinu Terješkovu.

Ovime se uspesi istočnog bloka u istraživanju kosmosa ne završavaju. Prvi čovek koji je izašao u otvoreni svemir, van letelice, bio je Aleksej Leonov, 1965. godine. Po njemu se sada lebdenje u svemiru naziva leonovanje.

Cilj: Mesec

Armstrong na Mesecu

Sve ove godine SAD pokušavaju da prate enorman uspon sovjetskog kosmičkog programa, ali se posvećuju i novom cilju – spuštanju čoveka na Mesec. Pokreću Apolo program.

Jula 1969. godine SAD ostvaruje svoj san – prve spuštaju čoveka na Mesec. Nil Armstrong je tada izgovorio: „Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo“. Cela planeta je u živom TV prenosu pratila ovo iskrcavanje, a starije generacije se sećaju ovog prenosa i komentarisanja Milivoja Jugina.

Kraj kosmičke trke?

Nakon ovog događaja može se reći da Zapad preuzima primat u istraživanju svemira. Kraj kosmičke trke došao je sa zajedničkim projektom Apolo-Sojuz 1975. godine. Sovjetska letelica Sojuz 19 tada se sastala u orbiti i pristala na američki Apolo, dozvolivši astronautima iz suparničkih država da pređu u drugu letelicu i da učestvuju u zajedničkim eksperimentima. Iako su nastojanja svake zemlje u svemiru slabila, one su išle u značajno drugačijim pravcima.

Svemirska stanica MIR

Međutim, Sovjeti su još jednom bili uspešniji od Zapada. Svemirska stanica „Mir“ (Svet na ruskom) je projekat koji je više od deset godina omogućavao realizaciju različitih naučnih eksperimenata u orbiti. U pitanju je objekat u orbiti namenjen boravku komsonauta. Za razliku od američkog „SkyLab“ koji je u orbiti bio 6 godina, ali je ugostio samo tri posade, svemirska stanica „Mir“ je bez prestanka imala svoju posadu. Iskustva „Mira“ iskorišćena su za realizaciju zajedničkog međunarodnog projekta koji je još uvek aktuelan – svemirske stanice „Alfa“. Ovime je i definitivno stavljena tačka na (dosadašnju) kosmičku trku između SAD, Evrope i Rusije.

Međutim, pojava nekih novih kosmičkih sila, kao što su Indija, Kina i Japan, govori da je u pitanju samo zatišje, a da se novi prodor (i takmičenje) u istraživanju svemira tek može očekivati.