Srbija sedam godina posle 5. oktobra

Iako se smatralo da su fer i demokratski izbori jedna od osnovnih tekovina Petooktobarske “revolucije” – sedam godina kasnije prilično je diskutabilan odnos aktuelne vlasti prema ovom osnovnom demokratskom principu.

Tako današnja vlast u Srbiji, koju čine gotovo iste stranke koje su izvele petooktobarske promene, pokušava na sve načine, navodno opet zbog Kosova, da izvrda i redovni termin za izbore – predsedničke, lokalne i pokrajinske.

Nesporno je da je nakon 2000. godine mnogo toga učinjeno u pogledu demokratizacije društva, pa i privrednih reformi. Međutim, ti pomaci su daleko ispod i očekivanja ovog društva, ali i njegovih realnih mogućnosti. Po mnogima, prelomni trenutak u tom pogledu za Srbiju bio je atentat na premijera Zorana Đinđića, nakon čega dolazi do usporavanja procesa reformi, ali i do postepenog oživljavanja ideja i kadrova iz Miloševićevog režima. Tako su izbori danas, kao i mnogo šta drugo, postali stvar “političkih pregovaranja i dogovaranja”, ili, pak, nekih novih “nultih” i drugih principa – a ne zakona.

Miloševićev ustav je konačan promenjen, ali je i to učinjeno na nedemokratski način. Valjda zbog toga, i oni koji su ga doneli bez mnogo “griže savesti” krše ustavne norme koje su sami kreirali.

Jezik prošlosti sve više dominira u nastupima naših zvaničnika i u nastupima prema međunarodnoj zajednici, a posebno prema SAD-u i NATO-u. Zato aktuelna vlast deluje ideološki bliže režimu devedesetih nego onom ustanovljenom neposredno nakon petooktobarskih promena, iako su vodeće stranke iste.

Jedno od retkih ispunjenih obećanja petooktobarskih pobednika je da revanšizma prema poraženim političkim snagama neće biti. Međutim, niko nije slutio da će tako brzo doći i do njihove rehabilitacije, te da će na “velika vrata” biti vraćeni na javnu scenu Srbije.

Zato se može reći da je na današnji dan pre sedam godina okončana vladavina Slobodana Miloševića, ali nisu poražene ideje na kojim se taj sistem zasnivao.
Do petooktobarskih demonstracija došlo je pošto Milošević nije hteo da prihvati izborni rezulatat po kojem je kandidat Koalicije DOS-a Vojislav Koštunica osvojio više od polovine glasova izašlih već u prvom krugu. Koštunica je na septembarskim izborima za predsednika SRJ osvojio 2.470.304, odnosno 50,24 odsto glasova, a lider SPS-a 1.826.799 glasova, odnosno 37,15 odsto.

Pošto je Savezna izborna komisija odlučila da se ipak organizuje drugi izborni krug, širom Srbije krenuli su protesti koji su kulminirali 5. oktobra u Beogradu, dolaskom kolona automobila, autobusa i kamiona koji su prethodno rušili pred sobom postavljene policijske barikade. Demonstracije su predvodile stranke DOS-a i Narodni pokret “Otpor”, a najsnažniji udarac režimu zadali su radnici Rudarskog basena “Kolubara” koji su istrajali u štrajku uprkos svakodnevnim pretnjama.

Zgrada saveznog parlamenta, koju je policija pokušala da odbrani upotrebom suzavca, ubrzo je, međutim, zapaljena. A potom i zgrada RTS-a u Takovskoj ulici, koja se smatrala ključnim uporištem Miloševićeve vladavine. U “osvajanju” RTS-a posebno se istakao LJubisav Đokić, poznatiji kao DŽo Bagerista, koji je svojim bagerom predvodio napad demonstranata na zgradu Televizije. On je nedavno objavio da će bager prodati na Internet-licitaciji jer od novih vlasti nije dobio novac za njegovu popravku, pošto je bager tokom demonstracija pogođen s više metaka.
Narednog dana Milošević je javno priznao izborni poraz i čestitao novom predsedniku.

Zoran Živković
– Osećanja su mi podeljena kad je reč o 5. oktobru. Mislim da je to veliki datum u istoriji Srbije, ali rezultati tog događaja umnogome su izmenjeni i devastirani za poslednje četiri godine. Zapravo je još prva vlada Vojislava Koštunice promenila tok onog što su bili ciljevi i ideje 5. oktobra. Ipak, taj datum sigurno ima istorijski značaj, jer predstavlja veliku promenu za Srbiju. Ali, put onih koji su vodili 5. oktobar i ovih koji danas vladaju nije isti, jer se današnja Srbija kreće ka nekom neodređenom cilju.

Jožef Kasa
– Da sam znao pre sedam godina da će stvari ići tako tromo, ne bih u svemu ni učestvovao, a posebno zbog nekorektnog ponašanja nekadašnjih partnera s kojima smo izveli 5. oktobar. Politika stranaka iz takozvanog demokratskog bloka danas je bitno drugačija u odnosu na 2000. godinu, jer su neki novi ljudi poveli kolo, koje se kreće veoma sporo. A posebno iritira to što su vodeće stranke u Srbiji dozvolile vaskrsnuće julovaca, espeesovaca... I svih onih koji su bili na vlasti devedesetih, koji sad oživaljavaju na javnoj sceni, na koju su izmileli kao gliste posle kiše i zauzimaju sve bitnije funkcije.

Branislav Lečić
– Nesporno je da je Srbija svoj karakter prilagodila demokratskim kretanjima, ali ipak nije promenila suštinsku prirodu svog karaktera, koji se ogleda u partitokratskom ponašanju u državnim strukturama. U tom smislu, za poslednjih sedam godina i stranke iz demokratskog bloka “prilagodile” su se zatečenom sistemu. To ne znači da su odustale od suštinskih reformi, ali ih obavljaju na kompromiserski način, tiho. Čak bi bilo divno kad bi te “tihe reforme” bile uspešne, makar u dugoročnom periodu. Međutim, ne rešavaju se suštinski problemi, nego je fokus je još uvek na staroj politici i starom načinu razmišljanja.

Stanko Lazendić
– Veliki propusti, što pojedinaca, što društva u celini, doveli su do usporovanja procesa reformi u Srbiji. A u tome je najveći poraz i političkih stranaka koje su učestvovale u petooktobarskim promenama, a koje su i danas na vlasti. Nadam se da su konačno shvatili šta je ipak prioritet za Srbiju, odnosno da nam boljitka nema mimo integracija s Evropskom unijom. Žalosno je, međutim, što su tako brzo rehabilitovani predstavnici bivšeg režima, i to čak i oni koji su bili na istaknutim funkcijama.

Milan St. Protić
– Ono što su mnogi od nas očekivali pre sedam godina nije se desilo, već se na javnu scenu čak vratio duh vladanja iz Miloševićevog vremena. Tako je 5. oktobar ostao jedan nedorečeni događaj. Vodeće stranke demokratskog bloka, značajno su u međuvremenu promenile političke ideje. To važi i za DS i za DSS. Pokazuje se i da se 5. oktobra nije radilo o jednom čoveku, već o sistemu koji je ipak nadživeo Slobodana Miloševića. Tako su ideje tog režima nastavile da žive i posle 2000. godine. A poseban hendikep je što danas čak nema ni opozciije kakva je postojala devedesetih, nego su se svi uhvatili u to kolo, manje ili više. Zato Srbija i ne može da napravi korak napred, već samo tapka u mestu, zarobljena tim pogubnim idejama iz prošlosti.