Čeku: Nezavisnost 10. decembra

Premijer Kosova je odgovarajući na pitanja poslanika u Skupštini Kosova rekao da je 10. decembar rok za okončanje procesa utvrđivanja statusa Kosova. Četvoromesečni pregovori o statusu Kosova nastavak su prethodnih pregovora, a ne novi proces, rekao je Čeku poslanicima odgovarajući na njihova pitanja.

Čeku kaže i da su aktuelni pregovori poslednja faza procesa za definisanje statusa Kosova. "To znači da mi nismo spremni i nećemo prihvatiti dodatne razgovore ili bilo kakvo novo odlaganje. Naš zahtev je da odmah posle ovih 120 dana bude rešen status Kosova i priznata njegova nezavisnost", rekao je Čeku.

On je dodao i da je Priština svesna da će i dalje biti teškoća sa usvajanjem rezolucije o statusu Kosova u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. "Sve je jasnije da će do zaokruživanja statusa Kosova doći preko proglašenja nezavisnosti koje bude uradila Skupština Kosova", rekao je Čeku.

On je najavio da će jedna takva odluka proizvesti mnoge izazove, počev od onih političkih, pa do onih koji se tiču ugrožavanja teritorijalnog integriteta Kosova.

"U saradnji sa svojim saveznicima razmatramo sve moguće scenarije i izazove s kojima se možemo suočiti u slučaju takvog razvoja događaja i mogu vam reći da onoliko koliko smo mi odlučni u čuvanju mira, stabilnosti i teritorijalnog integriteta, toliko su odlučni i oni koji imaju odgovornost za to, u prvom redu NATO", rekao je Čeku.

Nekoliko sati posle Čekuovih izjava stigle su reakcije iz Beograda. Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić rekao je da su Čekuove tvrdnje lažno obećanje kosovskim Albancima.

U Demokratskoj stranci Srbije, stranci premijera Vojislava Koštunice, kažu da je Čekuova najava gruba pretnja. Portparol DSS-a Andreja Mladenović kaže da je reč o rušenje svih normi na kojima počivaju mir i stabilnost u regionu. "Čeku direktno minira pregovarački proces i najavljuje da se albanski separatisti okreću destrukciji i veoma opasnom scenariju", rekao je Mladenović Beti.

Đelić: Srbija neće prihvatiti nezavisnost Kosova

Božidar Ðeliæ (FoNet)

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je danas na sastanku sa šefom kancelarije Velike Briranije na Kosovu Dejvidom Blantom da bi Britanija i EU trebalo da podrže pregovore o statusu Kosova "bez prejudiciranja bilo kakvog ishoda".

U saopštenju Đelićevog kabineta, izdatom posle posete potpredsednika Vlade selu Osojane na Kosovu, navodi se da je Blant istakao da će Velika Britanija i međunarodna zajednica uložiti napore da se Srbi vrate i ostanu na Kosovu, kao i da u tom smislu očekuje predloge sa srpske strane.

Obraćajući se meštanima u Osojanu, povratničkom selu u opštini Istok, gde je prvi povratak Srba organizovan 2001. godine, Đelić je rekao da Srbija brani i braniće svoj teritorijalni integritet.

"Uvereni smo da to nije samo u interesu Srba sa Kosova i Metohije, ili Kosmeta i Srbije, već i celog regiona", naglasio je Đelić.

On je kazao da je Vlada Srbije potpuno jedinstvena po pitanju Kosova, istakavši da je on danas na Kosovu kao potpredsednik takve jedinstvene Vlade, a ne ispred Demokratske, ili bilo koje druge stranke.

Đelić je upozorio da postoji realna opasnost da kosovski Albanci jednostrano proglase nezavisnost te srpske pokrajine.

"Postoje delovi međunarodne zajednice koji upravo to žele kako bi ih, nakon toga, i oni priznali", kazao je Đelić, najavivši pojačane aktivnosti Vlade u narednim nedeljama u pravcu sprečavanja proglašenja jednostrane nezavisnosti.

Prema njegovim rečima, "postoji jedan broj zloupotreba na terenu, na Kosmetu", odnosno da se jedan broj ljudi prijavljuje kao da živi ovde sa porodicama, a u stvari dolaze simbolično na dan-dva.

"Tražićemo da se pomoć Vlade Srbije ubuduće decentralizuje. Nećemo dozvoliti da postoji dijalog samo između Beograda i Kosovske Mitrovice, nego direktnije, da imamo ljude na terenu koji će odgovarati...", rekao je Đelić.

On je podsetio da je Vlada Srbije izdvojila iz budžeta 2,2 milijarde dinara za infrastrukturne projekte na Kosovu za ovu i narednu godinu.

Đelić je obećao konkretne programe koji će omogućiti ljudima na Kosovu da žive od svog rada, čime će se, ujedno, sprečiti dalje iseljavanje Srba sa ovih prostora.

"SAD da budu spremne za akciju izvan UN"

Američki Institut za mir objavio je dokument o Kosovu, u kojem se opisuju mere koje su neophodne posle 10. decembra, datuma kada se očekuje izveštaj pregovaračke trojke u Savetu bezbednosti UN i kada su kosovski Albanci najavili proglašavanje nezavisnosti Kosova, prenosi danas "Glas Amerike".

Dokument pod naslovom "Kosovo: prevazilaženje zastoja" izradila je grupa od 12 stručnjaka za Balkan. Dokument odbacuje svaku podelu Kosova i zagovara neodložnu primenu Ahtisarijevog plana ako tekući pregovori ne urode sporazumom.

U dokumentu se navodi da bi SAD trebalo da budu spremne za akciju " izvan konteksta Ujedinjenih nacija"

"Cilj dokumenta je da se prekine zastoj u rešavanju statusa Kosova, jer niko od potpisnika izveštaja ne misli da je sadašnja situacija dobra ili održiva. Ne smatramo da su dosadašnji pregovori urodili plodom i glavni cilj je da se krene napred", rekao je potpredsednik Instituta za mir Danijel Server.

On je ocenio da je ideja o podeli Kosova loša i da "ne bi bila dobra ni za Kosovo, ni za Srbiju, a ni za region".

"Ako se kosovski Albanci primoraju da se odreku severnog dela Kosova, oni će tražiti Preševsku dolinu. Koncept podele je neprihvatljiv i Srbiji jer ona ne želi da se odrekne bilo kog dela svoje teritorije", rekao je on.

"Regionalno, ta ideja nije dobra jer bi mogla da izazove destabilizaciju Makedonije i da ohrabri nacionalističku retoriku u Bosni", rekao je Server.

Prema njegovim rečima, nezavisnost Kosova je želja kosovskih Albanaca i u tom smislu bi oni bili pobednici, ali što se tiče Srbije, ona se već odrekla uprave nad Kosovom.

"Termin 'maksimalna autonomija' znači da Beograd ne želi da upravlja Kosovom i da ne smatra Albance svojim građanima, već samo Srbe, koji su relativno mali deo kosovske populacije. Stoga smatram da Srbija ne gubi nešto što ima, a da bi mogla da dobije dosta u svojim odnosima sa Evropskom unijom, koji bi se bez Kosova daleko brže razvijali", rekao je Server.

Prema njegovim rečima, donošenje rešenja o budućem statusu Kosova ne bi pogoršalo situciju, već suprotno, a za Indiju ili Kinu je to marginalno pitanje.

"Ako narednih desetak godina veći broj zemalja jednostrano prizna nezavisnost Kosova, to je u redu, pošto imate zemlje koje godinama nisu priznate od svih. Ali priznavanje nezavisnosti od strane SAD i glavnih evropskih saveznika bio bi važan korak napred", ocenio je Server.

On je izrazio nadu da će dokument Instituta imati pozitivan uticaj na tok pregovora.

"Konfederacija Kosova i Srbije?"

Moguće je da će Beograd posle izbora na Kosovu predložiti konfederaciju Kosova i Srbije kao rešenje statusa Kosova, piše list pozivajući se na neimenovane diplomatske izvore u Prištini. Ta konfederacija bi, navodi prištinski Koha ditore, trebalo da podseća na donedavnu zajednicu Srbije i Crne Gore.

"Ne znamo još da li se radi samo o opipavanju pulsa, ali je sigurno da se radi o pitanju koje će biti lakše razmatrano nego podela Kosova", rekao je jedan zapadnoevropski diplomata u Prištini.

Međunarodna zajednica očekuje da Srbija bude kreativnija u nastavku pregovora o statusu zbog toga što je odbila predlog Martija Ahtisarija iz prethodne faze pregovora, rekao je taj diplomata, objasnivši da i službena Priština treba detaljnije da razmisli o tom predlogu.

Predsednik Demokratske partije Kosova (PDK) i član kosovskog pregovaračkog tima Hašim Tači odbacio je danas mogucnost konfederacije Kosova i Srbije, kao jednog od mogućih rešenja za status Kosova.

"Za narod Kosova i političku klasu jedino rešenje je nezavisna država Kosovo", rekao je Tači, odbacivši bilo kakvu mogućnost državnih veza Kosova i Srbije.