Francuska povećala izvoz vina

Prema podacima Udruženje francuskih izoznika (FEVS), rastu izvoza u najvećoj meri su doprineli šampanjac i konjak, dok je u izvozu vina zabeležen skromniji rast, što ipak ukazuje na globalnu ekspanziju tržišta tog pića.

Predsednik FEVS-a, Filip Kasteža je upozorio da bi industrija alkoholnih pića ipak trebalo da bude "obazriva" kada je u pitanju prodaja vina i da se ne oslanja mnogo na šampanjac, koji se uglavnom koristi za razne proslave širom sveta, ako želi da uveća plasman.

"Alkoholna pića i šampanjac i dalje su nesumnjivo glavni pokretači rasta", kazao je Kasteža i dodao da ipak ne bi trebalo zaboraviti da su neophodne reforme kako bi se povratila konkurentnost na svim segmentima tržišta vina koja nisu penušava.

Prema podacima FEVS, izvoz šampanjca u prvom polugođu je povećan za 13,1 odsto na 904 miliona evra i drugih alkoholnih pića za 9,1 odsto, pre svega zahvaljujući za 23 odsto većoj prodaji konjaka.

Izvoz nepenušavih vina porastao je za 4,1 odsto na 1,94 milijarde evra uz različite rezultate u zavisnosti od regiona.

Francuska industrija vina u proteklih deset godina nalazi se u krizi zbog smanjene potrošnje na domaćem tržištu i slabije tražnje francuskih vina u inostranstvu.

Izvoz vina iz zemalja takozvanog Novog sveta, kao što su Australija, Čile i SAD, u 2003. godini je prvi put premašio izvoz iz Francuske.

Prodaja u Francuskoj, u kojoj su vina domaće proizvodnje još zastupljena s oko dve trećine, poslednjih godina je pogođena kampanjama protiv alkohola i strožim propisima za vožnju i alkoholisanom stanju.

Hronična prekomerna proizvodnja je samo pogoršala stanje, pa su ogromni viškovi vina odlazili u destilerije gde su pretvarana u čist alkohol. Tako su u 2005. godini kvalitetna vina zajedno s jeftinim stonim vinima završavala u destilarijama.

Da bi rešili taj problem pojedini zvaničinici za poljoprivredu Evropske unije u julu su predložili da se neprofitabilni vinogradi prekopaju i da se ukinu subvencije za obimno i skupo destilisanje neprodatih vina.

Komesarka za poljoprivredu EU, Marijan Fišer Bel takođe želi da pojednostavi i reorganizuje sistem geografskog porekla kako bi evropska vina postala privlačnija potrošačima.

Prema sadašnjem sistemu, vina se etiketiraju prema regionima iz kojih vode poreklo, a koji su često veoma mali. Takva tradicija potiče od verovanja da kombinacija tla i klimatskih uslova daje vinu koje se tu proizvodi specijalnu aromu.

Vina iz Novog sveta, međutim, više se oslanjaju na proizvodne metode da bi osigurala dobru reputaciju. Vinari i moćni lobisti koji ih predstavljaju u evropskom i nacionanim parlamentima, međutim, oštro se protive reformama EU, tvrdeći da oni pokušavaju da unište tradiciju zarad tehnika Novog sveta.