Mladi izazivaju vlasti u Saudijskoj Arabiji

Reč grafit nastala je od italijanske reči „graffito", što znači škrabati, a koren vuče od stare grčke reči „graphein", što znači pisati. Postoje još od stare Grčke i Rima, a savremena istorija grafita počinje 1968. godine, kada počinju da se pojavljuju po njujorškom metrou. Iako za crtače i uživaoce predstavljaju malo umetničko delo, u mnogim zemljama su zabranjeni zakonom i tretiraju se kao vandalizam.

Mladi Saudijci danas odrastaju u eri Interneta, mobilnih telefona i satelitske televizije, potpuno drugačije u odnosu na svoje roditelje, koji su bezbrižno odrastali, preneo je Rojters.

U isto vreme, sveštenici se i dalje trude da sprovedu u život stroga pravila ponašanja u toj apsolutnoj monarhiji, gde je više od 60 odsto stanovnika mlađe od 21. godine.

„Grafiti ne predstavljaju izraz pobune, već samoiskazivanja", kaže Abadi Zbadi, osnivač grafiti-grupe X5.

Vlasti grada Džede su, posle nekoliko meseci jurnjave za autorima raznih grafita, obezbedile jedan javni park i nekoliko zidova zgrada za te ulične umetnike, dopuštajući im da na njima slikaju i crtaju sve što žele.

Većina mladih Saudijaca izražava na grafitima svoje nezadovoljstvo. Tako je na jednom grafitu prikazan automobil koji ima noge umesto točkova, a na većini drugih mogu se videti zgrade u plamenu ili namrgođena lica mladića uz čiju sliku stoje fraze poput „Samo za porodicu" ili „Ne igraj se sa mnom, ja sam kriminalac".

"Mi, pre svega, želimo da shvatimo zašto oni to rade", kaže Muhamed Abo Umara, predstavnik grada Džede, i dodaje da su razlozi za crtanje grafita različiti.

"Neki samo žele da privuku pažnju, neki imaju problema pri zapošljavanju, a neki imaju i neke nerešene porodične probleme. Shvatamo da ih ne smemo ostaviti same, jer mogu da nanesu veliku štetu gradu. Zato, želimo da zajedno s njima rešimo probleme", priča on.

Opštinske vlasti, s jedne strane, preduzimaju novčane i druge kazne, i teraju "škrabala" da očiste neke od vulgarnosti na javnim mestima, a s druge strane, traže mesta koja će biti namenjena samo tim "uličnim umetnicima".

Neki funkcioneri, čak, s vremena na vreme popričaju sa mladima i saslušaju njihove primedbe na život u Saudijskoj Arabiji, a posebno u Džedi. Ono što čuju jeste nezadovoljstvo zbog zabrane bioskopa, nemogućnosti da žene uzimaju časove vožnje i odvojenog pojavljivanja muškaraca i žena na javnim mestima.

"Devojke žele da nauče da voze i žele sportske terene na otvorenom, a mladiće nervira to što ne mogu da kroče u tržne centre", objašnjava Abo Umara i dodaje: "Kao vladino telo, moramo da im pokažemo da smo ozbiljni u rešavanju njihovih problema, ili ćemo ih izgubiti. Tako, na primer, radimo na tome da devojkama omogućimo da odlaze na časove vožnje, iako bi to moglo da izazove konzervativce", dodaje on.

Mnogi članovi grafit-bandi potiču iz imućnih porodica, tako da im posao i nije potreban. Mnogi od njih osećaju prazninu.

"U ime svih mladih ljudi mogu da kažem da smo pod stalnim pritiskom koji želimo da razbijemo", kaže Badr al-Gamdi, star 20 godina, i dodaje: "Naš način izražavanja su grafiti. Neko drugi će učestvovati u trkama brzih automobila, a neko će se drogirati."

"Mnogo stvari nas tišti. Za početak, potpuna nazainteresovanost za nas mlade. Društvo, jednostavno, mora da nas sasluša. Ja sam veoma ljubazan, ali ako me neko pritiska, napisaću grafit 'X5 je bio ovde'", kaže on.

Olga Antelj

Tanjug