SOPHIE ELLIS-BEXTOR

Sophie je prvo pevala, kao što znam da znate, u studentskoj soft-indie zabavi Theaudience, da bi potom, kao i Everything But The Girl sleš Tracy Thorn, bila transformisana u prvoklasnu klupsku divu uz malu pomoć producenta i DJ-a Spillera i velikog letnjeg hita Groovejet (If This Ain’t Love). Da budućnost ne pada daleko od love pokazala su dva (a evo ga treći!) albuma do sada, na kojima Sophie vešto manipuliše između toga da ne može da bude nova Kylie (jer je stara preživela opaku boleštinu), niti može da zadovolji fanove Pet Shop Boys (čak ni sa kesom na glavi), niti može da parira trima Šugabebama, ma koliko slatka (svima nama?) bila. Sophie se zato odlučila da bude sofisticirani disko za domaćice i druge žene koje su u pedesetoj priznale sebi da je sve moglo i drugačije.

Samo za njih Sophie je ladna kao led. Čak i kada peva o letu. Ja verujem, čak i kada se sunča. I to, kao i u slučaju miss Ky, daje nekakvog šmeka čitavoj muzici, nema rumbe, nema sambe, nema znoja, zadovoljstvo je klimatizovano. Usisano. Sasvim britanski, bez mnogo razmišljanja rečeno.

Trip The Light Fantastic, štagodtoznačilo i koliko god to prepotentno zvučalo jeste veoma (veomaveoma) dobra ploča. Pop da poližete prste. Dopingovan diskom, elegantnim domino dancing ritmovima, zavodljivim refrenima, bilo da ćebencetom kriju neobrijane noge ili greju napušteno srce- bridžete džons širom sveta puštaće ovaj album kao i (i evo metafore!) što puštaju veš-mašinu- sigurne da će on sa sobom odneti svu prljavštinu nerealizovanih dodira.

Album otvara solidan hitić u produkciji Cathy Dennis, Catch You, koji bi, možda zato što i tako zvuči, više odgovarao Pink. Isti komentar važi i za Today The Sun’s On Us. Nešto sterilniji house-za-po-kući krije se u Me And My Imagination (samo bez violina, pliiiiz!), a nešto seksipilniji pop (kao Debbie Harry u najboljim danima) sačekuje nas u New York City Lights, zatim u If I Can’t Dance i New Flame u kojima se želja/žal za mladošću manifestuje nanošenjem Q10 kreme i ispod pazuha.

If You Go je tip-top-pop produkcija za koju bi Gwen Stefani dala malog Kingstona. Ali i, tužno, ali istinito, pesma koju Pet Shop Boys više nisu u stanju da napišu (DAAAAAAAAA, toliko dobra!). Ništa nas, nažalost, ne priprema za povratak Wham u spankmeupbeforeyougogo Only One ili totalni sunovrat u osamdesete (čista Taylor Dayne, bre!) sa Love Is Here. Slabo šta ovih dana tako uspešno radi defragmentaciju mozga.

U finalu, sačekuje nas China Heart koja zvuči kao mešavina komercijalno uspešnih Texas i disko improvizacije na Paint It Black, Rolling Stonesa. U 3 minuta i 43 sekunde samo gluv čovek i radikal mogu da traže više. Sve ostale, nepomenute, pesme su bez veze. Ima ih dve.

Častite sebe sa Sophie Ellis-Bextor ovog leta. Jeftinija je od erkondišna, ne uništava okolinu, plus dok ona radi, vi možete da đuskate.

SELEKTAH:

* * * *