Zastarevanje pravde

Ustav kaže da su svi građani jednaki pred zakonom. Slučaj bivšeg igumana fruškogorskog manastira Hopovo Ilariona (Jovana Mišića), dokazuje da ima jednakijih. Neažurnošću Opštinskog suda u Novom Sadu, njegov slučaj je - zastareo. Zla namera ili nepoznavanje zakona? Slučaj je od početka vođen po skraćenom postupku. Međutim, prva presuda doneta je 9. oktobra 2006 - pet godina nakon početka suđenja! Kako je moguće da sud, koji je personifikacija države, ne koristi svoja zakonska ovlašćenja? Verovatno zato što nije ni želeo. U odluci Vrhovnog suda od aprila ove godine navodi se da su učinjene bitne povrede postupka: optuženi i njegov advokat nisu dobijali pozive za glavni pretres, optuženi nije saslušan pred sudom, tako da nije dao svoju odbranu. Nije bilo novog suđenja, kako je to naložio Vrhovni sud, jer je krivično gonjenje zastarelo.

Jedina obaveza sudije je da sudi po zakonu. O ažurnosti i zakonitosti rada suda, odnosno sudija, stara se predsednik suda. Zakon je tu neumoljiv. Ipak, nema odgovora zašto predsednik Suda nije tražio objašnjenje od sudije. Ako je ova linija odgovornosti zatajila, nije kasno da se deluje post festum. Po zakonu, razrešenje neažurnog i nesavesnog sudije i predsednika mogu da traže ministar pravde, predsednik opštinskog suda, okružnog suda, Vrhovnog suda, ali i Nadzorni odbor Vrhovnog suda. Od pokretanja krivičnog postupka protiv Ilariona 2001. promenila su se trojica ministara, četiri predsednika Vrhovnog suda Srbije i ko zna koliko predsednika sudova. Niko od njih nije našao za shodno da upita kako je moguće da prva presuda u jednom krivičnom predmetu, po skraćenom postupku, bude pet godina od početka postupka.

Sudije u Srbiji neumorno se zalažu za nezavisnost pravosuđa. Kada ih mediji ili političari kritikuju, sudije to smatraju napadom na nezavisnost. A kada treba da se presuđuje po zakonu, ali i snosi odgovornost za neažurnost i nečinjenje, onda, odjednom, to više nije ničija nadležnost. Javnosti ostaje osnovana sumnja da je u "slučaju Ilarion" zakon namerno izigran. Slično se dogodilo i u slučaju vladike Pahomija, takođe optuženog zbog pedofilije. Nečinjenjem suda, i taj proces doveden je do zastarelosti. I ništa! Javnost je zgrožena nekoliko dana, mediji još neko vreme pišu o tome, ali zakonska sankcija izostaje. Mada nisu osuđeni, pomenuti duhovnici nisu dokazali svoju nevinost. To im je jedina, ali zato doživotna kazna. U drugim zemlja u slučajevima pedofilije, pogotovo od strane duhovnih lica, oštre mere primenjuju i državne i crkvene vlasti.

Sudovi su i tamo nezavisni, ali nemaju pravo da se nečinjenjem rugaju pravdi.