Ilija Bozoljac za B92: "Samo da me povrede zaobiđu..."

"Legg Mason Tennis Classic" je našem Iliji Bozoljcu već dvanaesti turnir ove sezone. Sezonu je započeo sa Grand Slamom u Australiji i nada se da će je završiti takođe na Grand Slamu, u Njujorku. Negde između ta dva turnira Ilija je povredio zglob, što je vidno promenilo tok meča prve runde protiv Čileanca Pola Kapdevila u ponedeljak popodne. Oba igrača, visoka malo više od 190cm, su već u toku zagrevanja pokazali da svoju visinu odlično koriste za servis. Prvi set se ravnomerno klackao gem za gemom sve do 5:4 za Bozoljca, što je bio pravi momenat za brejk point kojim prvi set odlazi u korist našeg igrača. Ali negde polovinom tog prvog seta jasno je bilo da nešto nije uredu - Iliji su pri servisu iz ruke izleteli i loptica i reket - i tu je meč krenuo što uzbrdo, što nizbrdo, baš kao i brdovit park u kojem se turnir održava.

Što se tiče publike, ovo je sigurno bio jedan od najinteresantnijih mečeva koji se ikada igrao u Vašingtonu. U razgovoru posle meča, Ilija je dobro primetio da je većina publike bila na njegovoj strani, bar u toku prva dva seta dok zglob nije potpuno popustio. Što se tiče Ilije, nije bilo lako ostati na terenu kad osećaš da si bolji od protivnika ali ti telo ne dozvoljava to da pokažeš. U jednom momentu je bio toliko frustriran situacijom u kojoj se nasao, da je počeo da servira spoljnom stranom reketa. Teško je rečima opisati taj potez, to mora da se vidi uživo. To je za publiku svakako bio vrhunac uzbuđenja, pošto servis pocinje iz ćoška terena, i okrenut je ka tribinama...

Se u svemu, u meču je bilo puno egzibicija koje bi se dobro uklopile u US Open Series reklame koje se vrte na televiziji i po internetu. Meč je izgubio 4:6, 6:3, 6:0 ali sa tim obrnutim servisom, glasnim fer-plej čestitanjem protivniku na dobro odigranim poenima i visinom, građom, stilom i ogrlicama kojima veoma podseća na Marata Safina, i Ilija Bozoljac ima svoje mesto u ovogodišnjoj renesansi srpskog tenisa. Kad je Rože Federer bio mali, loše je igrao kad se treniralo i vežbalo jer nije video razlog da se potrudi. Bozoljac ima bekhend na kojem bi mu i njegov ruski dvojnik pozavideo, ali takođe i temperament. U razgovoru posle meča i sam je objasnio da je najveća razlika između manjih i većih teniskih turnira u iskustvu a ne u kvalitetu. Bozoljac ima kvalitet da se pridruzi Đokoviću, Tipsareviću i ostalima među 50 najboljih, i za to će mu biti potrebno još turnira i još iskustva.

Sledeća velika prilika je US Open na kojem će ga, kao i sve ostale naše igrače i igračice, B92 detaljno pratiti.

Šta je bilo sa zglobom?

"Nisam mogao, stvarno je bolelo, vučem tu povredu već duže vremena. Hteo sam da serviram, zabolelo me je i ispao mi je reket. Polomio sam reket kad se to desilo. Od samog početka sam osećao bol. Videlo se da ne mogu da igram po grimasi na licu. Mogao sam par puta da odigram i to je bilo to. Na polovini drugog seta više nisam mogao da igram. Razmišljao sam da predam pošto sam znao da ću sigurno izgubiti".

Što si nastavio?

"Zato što je on bio povređen. Uzeo je doktorski tajm-aut što je naravno možda bilo samo taktički ali opet sam mislio da mozda jeste povređen. Nije bitno, hteo sam da odigram meč do kraja pa makar izgubio 6:0, 6:0".

Šta ti je plan posle turnira?

"Ostaću ovde još par dana. Imam preglede za zglob i par lekara koji hoće da me pogledaju. Ozbiljno je, ovako ne mogu da igram. Vučem tu povredu već dosta dugo. Zalečim je pa se ona vrati, i tako u krug".

Kako ti je izgledao protivnik?

"Žao mi je pošto osećam da sam bio bolji od njega. Osećao sam veliku razliku na početku i znao sam da mogu da pobedim da sam zdrav. To me najviše ubija, gubim od igrača od kojih sam bolji, trebalo bi da sam tamo negde na vrhu ali jednostavno ne mogu".

Šta može da se uradi po tom pitanju?

"Jednostavno moram da radim te terapije pa kad prođe, prođe. Nervira me što se vraća povreda, nikako da se zaleči do kraja. Kako uđem u meč sa nekom poteškoćom, ne mogu da budem bistre glave. Znam da ako počne da igra na to što me boli, znam da neću moći da igram, pa sam napet".

Ovo je jedan od najluđih mečeva koje sam video...

"Sve mi je smetalo. Svetla su bila loše postavljena. Kad sam pod pritiskom u glavi kao sto sam spomenuo, samo tražim neki ventil u glavi da ispustim pritisak. Da sam bio zdrav, završio bih ja taj meč pre nego što su svetla bila potrebna".

Koja su ti sledeća takmičenja?

"Prijavio sam dva Challenger turnira ali kako stvari stoje ne znam da li ću da igram. Ostaću ovde par dana da vidim šta kažu doktori. Mnogo je bolje nego ići u Srbiju kod doktora. Mi imamo odlične specijaliste, ali ovde su eksperti sa velikim iskustvom sa sportskim povredama. Nadam se da ću biti na US Openu. Ići ću kroz kvalifikacije pa ćemo da vidimo".

Da li vredi žrtvovati te manje Challenger turnire da bi bio odmorniji za US Open?

"Evo u čemu je stvar. Challenger turniri su jako bitni. Ovde kad pobediš prvo kolo dobiješ deset poena. Tamo dobiješ sedam poena. Ali igrači su tamo mnogo manje iskusni. Ovi veliki turniri nisu toliko dobri za razvoj igrača".

Dali je velika razlika u novcu?

"Jeste. Osvojeni Challenger je ovde prvo kolo. To je važno pošto moram da pokrijem troškove".

Kakav je to servis koji si radio spoljašnjom stranom reketa?

"To sam radio pošto nisam više znao šta da radim, obično serviranje me je previše bolelo. To sam ranije uradio par puta i palo mi je na pamet".

Kako gledaš na preporod našeg tenisa ove godine?

"Svaka čast svim našim igračima. Baš me raduje što ćemo imati više igrača u vrhu, nadam se da ću i ja da im se pridružim, samo da mi povreda prođe. Imao sam povredu leđa i taman sam se toga malo rešio, i sad je zglob problem. Na početku godine sam bio 101. na svetu, odlično sam igrao, bio sam zadovoljan".