Sabor: novi zakon o strancima

Novim Zakonom boravak stranaca u Hrvatskoj regulisan je na tri načina - kao kratkotrajni boravak do 90 dana, kao privremeni boravak i kao stalni boravak.Kao uslov za stalni boravak stranaca propisano je poznavanje hrvatskog jezika i latiničnog pisma.

Da bi se strancu odobrio stalni boravak mora u Hrvatskoj imati odobren privremeni boravak neprekidno najmanje pet godina s prekidima ne većim od 10 meseci, ili uz jednokratno izbivanje najviše do šest meseci.   

Sabor je prihvatio i vladin amandman po kojem se stalni boravak može odobriti i strancima koji imaju privremeni boravak, a nalaze se u programu brige o prognanima i izbeglicama. Strani studenti i sezonski radnici ne mogu da dobiju stalni boravak.

Privremeni boravak može se odobriti i u svrhu spajanja porodica, ali ta odredba neće važiti u slučajevima kada se brak sklapa fiktivno, kao i iz humanitarnih razloga, odnosno onima koji su žrtve trgovine ljudima ili kriminala.

Zakon obavezuje strance kojima je prestao boravak da napuste Hrvatsku, a o njihovom eventualnom proterivanju, osim sudova, odlučivaće i hrvatski MUP, dok se teret dokazivanja zakonitosti boravka prebacuje na stranca.

Dozvola za rad više neće automatski značiti i dozvolu privremenog boravka, već se isključivo odnosi na dozvolu rada, i to na način da poslovanje stranog državljanina mora uticati na poboljšanje poslovnih aktivnosti u Hrvatskoj.

Sabor je doneo i novi Zakon o azilu. Glavna novina u tom zakonu je da se stranci koji zatraže azil, a MUP im taj zahtev odbije, mogu žaliti komisiji za azil koja će se uskoro osnovati.

Zakon propisuje i da osobe koje zatraže azil imaju pravo i na srednjoškolsko, ne samo osnovno školsko obrazovanje, kao i da nakon godinu dana čekanja na azil mogu dobiti pravo na rad.

Novim zakonom se garantuje drugostepena zaštita osobama koje nisu dobile azil, a ne mogu da se vrate u svoju domovinu zbog humanitarnih razloga.

Zakon azilantima garantuje pravo na boravak u Hrvatskoj, osiguranje osnovnih životnih uslova i smeštaj, zdravstvenu zaštitu, osnovno i srednje školovanje, novčanu i besplatnu pravu pomoć, humanitarnu pomoć, pravo na rad, slobodu veroispovesti i versko vaspitanje dece.