Debitantski roman Orhana Pamuka

Miljenik srpskih čitalaca, turski nobelovac Orhan Pamuk, više od godinu dana je na samom vrhu bestseler lista sa romanom "Zovem se Crveno", njegov putopis "Istanbul" ne pada ispod 10. mesta, a sada je štampan i njegov debitantski roman "Dževdet beg i njegovi sinovi".

Izdavač Vladislav Bajac, vlasnik "Geopoetike",  koji je " otkrio" našim čitaocima Pamuka sa njegovim romanom "Bela tvrđava", sada im je omogućio da među prvima u svetu (posle originalnog jezika) mogu da čitaju knjigu kojom je pisac zakoračio na stazu  koja ga je odvela do Stokholma  da 2006. primi najviše literarno priznanje na svetu .

Prema rečima Bajca, delo je prvobitno imalo drugi naslov ("Tama i svetlost") i 1979. godine je dobilo nagradu izdavača Milijet kao najbolji rukopis, a kada se pojavilo 1982. godine pod sadašnjim naslovom "Dževdet beg i njegovi sinovi", dobilo je nagradu koja nosi ime slavnog pisca Orhana Kemala.

Ovo delo je pisano pod uticajem klasične evropske literature ( Dostojevski, Tolstoj, Man) i može da se uporedi s" Budenbrokovima" Tomasa Mana, jer se u oba slučaja radi o romanesknoj porodičnoj sagi.

Pamuk prati sudbine tri generacije jedne imućne istambulske porodice, a vremenski raspon je od  mladoturske revolucije 1908. godine do predvečerja vojnog puča 1971.godine.

Tokom ovog perioda tursko društvo se transformisalo od Osmanske imperije, koja je još bila duboko ukorenjena u prošlost, u prozapadnu republiku koja prolazi kroz niz kriza.

Mladi Pamuk se opredelio da ispirča porodičnu sagu, na skoro naturalistički način, ostajući veran klasičnom realističkom romanu sa čvrstim zapletom i impresivnim likovima koji su stavljeni u jasno definisan društveni kontekst .

"To je široka slika čitavog 20. veka moderne Turske i prolaska njene građanske klase kroz lavirinte kapitalizma, njene uspone i padove" objasnio je Bajac.

Na koricama knjige štampan je odlomak iz govora koji je Pamuk održao prilikom primanja Nobelove nagrade, u kome navodi kako je rukopis "Dževdet bega" dao ocu, čije mu je mišljenje bilo veoma važno. Pošto je pročitao roman, otac je zagrljajem pokazao sinu da mu se knjiga dopala, što je najbolja preporuka svakom budućem čitaocu.