Nezavisnost nije kliše

1. Kako bi definisao B92 danas?

Veran Matić: B92 je Kuća koja menja fasadu da bi sačuvala duh, koja dovodi u pitanje sopstveni duh da bi ga ojačala. Jer ko ne sme da se suoči sa sobom, ne može ni sa drugima.

2. Tri emisije sa ovdašnjih televizija koje bi najviše voleo da vidiš na TV B92.

VM: Istinski, ne znam nijednu takvu emisiju. Ono što bih želeo da vidim na TV B92, a video sam na drugim televizijama, prvenstveno su određeni filmovi i serije, kao i prenosi nekih kulturnih ili sportskih događaja.

3. Da li neka TV ovde može u pravom smislu da bude nezavisna od političkih struktura?

VM: Može, i to nije nikakav kliše. Jednostavno, ukoliko od samog početka svima date na znanje da nećete dozvoliti nikakvo mešanje sa strane u program, onda se vremenom na to nauče i političke strukture. To, naravno, ne znači da zbog toga i dalje ne pokušavaju da utiču.

4. Koliko si imun na kritike da zastupaš "nepatriotske snage"?

VM: Na to sam se navikao, što naravno ne znači da mi je svejedno šta ljudi misle o meni. Reč je o krajnje odvratnom ponašanju, većinom svojstveno ljudima koji su svoj patriotizam do sada naplatili bezbroj puta.

5. Kada si i na osnovu čega shvatio da si postao važan u društvu?

VM: Još uvek ne smatram da sam neko ko je istinski važan. Bilo je, naravno, situacija i susreta sa raznim ljudima kada sam na izvestan način bio svestan značaja onog što radimo. Recimo, kada sam bio na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu kao predstavnik budućih lidera. Desilo mi se da me neki od lidera pitaju za neko mišljenje, savet i slično. Naravno, i onda kada sam konstantno osećao da sam moguća meta represivnog Miloševićevog režima.

6. Da li je istina da novac nema boju?

VM: Vrednost novca je u onome što možete od njega da napravite, a ne u tome koliko ga imate.

7. Šta su najbolje strane bavljenja novinarstvom u Srbiji?

VM: Da vam nikada nije dosadno. Možda je to i jedino što je dobro u novinarstvu – velika količina izazova.

8. Šta bi te toliko razočaralo da bi odmah dao ostavku na funkciju?

VM: Kada bi se ljudi obavezali zakonom da gledaju TV B92. Ili profesionalni i poslovni neuspeh kuće na čijem sam čelu.

9. Ko su za tebe danas pet najvažnijih ljudi u Srbiji?

VM: Ima ih svakako više od pet i oni sigurno ne pripadaju samo politici i ekonomiji. Bojim se da bih ih previše zaboravio kada bih sada izgovorio njihova imena.

10. Šta ovde nije na prodaju?

VM: Ne znam odgovor na vaše pitanje.

11. Šta bi to trebalo da se desi pa da TV B92 ugrozi Pink po broju gledalaca i kada bi to eventualno moglo da se dogodi?

VM: B92 se ne orijentiše u svom razvoju prema tome da li će ugroziti Pink ili ne. Mi sistemski razvijamo naše programe i medije. Jedinstveni smo po prožimanju tri medija: radija, televizije i web sajta. Ako ste mislili na program, imati ogromnu publiku ne zavisi samo od samog medija ili programa. Više od našeg programa, o tome odlučuje opšte obrazovanje i životni standard. I, takođe, dovoljno vremena.

Voleo bih da u B92 zaživi koncept da budemo sami sebi konkurencija i na taj način nateramo sebe da budemo korak ispred drugih, kao što to radi Sony.

12. Druge stanice kao konkurencija?

VM: Naš koncept je da globalni pristup u pozicioniranju B92 ne sme da polazi samo od odnosa prema konkurenciji, jer ona može da nas zavede. Može da bude podsticajna samo u jednom smeru ili, čak, slabo podsticajna. Konkurencija je reper a ne putokaz. Biti drugačiji nikako nije dovoljno. To nas vodi cik-cak putem, vodi nas u sporenje ko, kada, zašto, kako, oko čega, s kim, protiv koga, za koga, itd. Slabi dopuštaju da drugi "kolo vode" a oni samo idu malo mimo toga. Mi želimo autentičniji put. Osvrtanje može biti taktika, ali ne i strategija.

13. Šta bi ste odgovorili onima koji TV B92 ovde nazivaju HRT3?

VM: Nisam čuo da nas tako zovu. Da li zbog jezika kojim se na našem radiju i televiziji govori ili zbog tema? Ili je, ipak, reč o vrednosnim sudovima. Ipak, potpuno je jasno da je B92 proizveo i emitovao veliki broj programa koje ni srpski javni servis ni HRT nikada nisu emitovali, naročito kada je reč o istraživačkim programima, opasnim temama, suočavanju sa prošlošću.

14. Da li za TV B92 postoje nepodobne ličnosti čije prisustvo ispred kamera nije poželjno?

VM: Nećemo pružiti gostoprimstvo osobama koje su osuđivane zbog širenja mržnje što, naravno, ne znači da ćemo vesti i informacije o njima izbaciti iz programa. Mi umemo da razlikujemo slobodu izražavanja od zloupotrebe tog prava.

15. Da li se može reči da je TV B92 sa Velikim bratom izneverila svoju publiku zarad neke druge publike?

VM: Sve je to jedna te ista publika. Samo što je sada raznorodnija. Uostalom, i Veliki Brat je bio veoma poučan. On je pokazao šta se kažnjava a šta nagrađuje. Mi to nismo režirali. A ispalo je da se publika, kada je glasala za Mikija, odnosno za Ivana Ljubu, rukovodila istim vrednosnim kriterijumima kojima smo se mi rukovodili godinama.

16. Da li ste i koliko redovno gledali Velikog brata i ko vam je bio najsimpatičniji?

VM: Bez sumnje Miki i Ivan Ljuba.

17. Pod kojim uslovima bi i sam ušao u kuću VB i kakvu bi strategiju tada eventualno usvojio - kao Miki, kao Ivan, Maca ili Saša Ćurčić?

VM: Ušao bih kada bih znao da će program ostvariti izuzetno velike prihode za rešavanje nekog bitnog humanitarnog problema.

18. Koliko ima istine u pričama da su pojedini učesnici VB favorizovani?

VM: To apsolutno nije tačno. Verujem da se upravo zbog velikih razlika među ukućanima, hiperaktivnosti nekih ili povučenosti drugih, može stvoriti privid favorizovanja. Ali pravila su vrlo stroga i toga ne sme biti.

19. Da li je B92 prestao da bude „urbani medij“?

VM: Orbis urbanis ili svet urbanog je slika koju neguje B92. Reč je o vrednostima i modelu života uređene sredine (ne samo gradske kao rezidencijalne), uravnoteženih tokova, planiranih radova, odnosa uvažavanja, itd. Ceo svet će, u viziji B92, biti jednom Orbis urbanis. Zašto ne i Srbija? Za razliku od svih dosadašnjih, prvi put je u Popisu stanovništva 2002. godine, broj gradskog stanovništva u Srbiji za samo nekoliko procentića prevagnuo nad brojem ruralnih. Pakosnik bi rekao da su se ovi drugi samo preselili u gradove ali da nisu promenili navike i ostalo. Svejedno, taj tok je nastavljen a krenuo je odavno. Srbija se ne može sva premestiti u gradove, niti je to smisao urbanizacije. Srbija mora drugačije da se uredi, da teži savremenosti jer tome može biti bliža nego ikada. B92 se obraća ne samo onima koji to jesu nego i onima koji to hoće. Svet urbanog je svuda tamo gde su sredina i odnosi uređeni. A to može biti i seosko gazdinstvo, zaseok koji razvija seoski turizam, brđanin koji ima mini elektranu...

20. Koji bi talenat voleo da poseduješ?

VM: Da umem da sviram neki instrument, da znam da pevam, da učim različite jezike, da mogu da lečim ljude.

21. Da li bi uzeo učešće u antiglobalističkim demonstracijama, poput ovih sada u Nemačkoj?

VM: Imao sam priliku, ali pošto sam prvenstveno novinar, onda se tako i ponašam. Na primer, na redovnim godišnjim okupljanjima kojima sam prisustvao u Davosu bio sam često sa obe strane i među učesnicima, svetskim liderima, i među demonstrantima. To je moj posao.

22. Šta smatraš svojom najekstravagantnijom osobinom?

VM: Ne poznajem sebe kao takvog. Voleo bih neki pirsing neko vreme.

23. Šta ti najviše nedostaje u životu?

VM: Slobodno vreme.

24. Koju grešku ne bi ponovio?

VM: Ponovo počeo da pušim.

25. U čemu najviše uživaš?

VM: U čitanju dobrih knjiga.

26. Šta smatraš svojom najvećom slabošću?

VM: Poverenje u ljude. Često više nego što bi možda trebalo.

27. Kada donosiš odluke, da li je to instinktivno, bez mnogo premišljanja, ili više voliš da prvo dobro razmisliš?

VM: Naravno, sve zavisi od okolnosti i od važnosti odluke. Ipak, najčešće dobro razmislim, konsultujem istraživanja ako postoje, kao i svoje saradnike, stručnjake specijaliste... Sun Cu Vu je

28. Tvoja omiljena muzika je...

VM: Pored rok muzike uz koju sam formiran, volim da slušam puno «world music», sada Duška Gojkovića, često se jako vezujem za muziku ljudi koje i lično upoznam.

29. Kniga koju upravo čitaš je...

VM: Čitam po nekoliko knjiga u isto vreme za različito doba dana i raspoloženje; uživao sam u «Snijegu» (bosanski prevod pošto u Srbiji još nije preveden), to je roman Orhana Pamuka, «Džek i Džil» Džejmsa Patersona, «Plate i modeli nagrađivanja», «Rečnik žargona» Dragoslava Andrića.

30. Da li veruješ u horoskop i sudbinu?

VM: Ne verujem u horoskop.

31. Da li si religiozan?

VM: Ne u klasičnom smislu da idem u crkvu. A ne mogu reći ni da sam ateista u ideloškom smislu.

32. Bez čega ne možeš da zamisliš dan?

VM: Bez Interneta.

33. Sportski dogadjaj koji ne propuštaš je...

VM: Uglavnom vrhunski sport koji emituje B92. Ali i neke druge vrhunske sportske događaje.

34. Šta je najveća glupost koju si napravio?

VM: Ne mogu da se setim, ali se kada govorimo o greškama često setim nečije misli – ''Ako ne grešiš – onda spavaš''.

35. Na šta si potrošio najviše novca u životu?

VM: Na knjige...

36. Najveći blam si doživeo kada si...

VM: Ne znam za najveći, ali mi se često dogodi da mi priđe neko koga poznajem, ali trenutno ne mogu da se setim, ali to ne priznajem, počinjem razgovor i onda naravno dođe blam...

37. Kako pokazuješ ljubav ženi koju voliš?

VM: Time što je slušam i pokušavam da je razumem.

38. Kada si se poslednji put potukao?

VM: Nikada se nisam tukao u životu.

39. Šta je to što misliš da javnost ne zna dovoljno dobro o tebi?

VM: Mislim da zna previše i često je to pogrešno, sa predrasudama, stereotipima; propaganda onih koji žele da me diskredituju, bez obzira na čestu apsurdnost, ipak ostavi traga u svesti publike.

40. „Prva“ i „Druga Srbija“ gde je tu B92?

VM: Staru dilemu o "dve Srbije" debatuju dežurni fenomenolozi, kao da žele da je cementiraju. Mi imamo pred sobom samo jednu Srbiju – iz koje smo potekli i kojoj se obraćamo. Ona je različita, nehomogena, protivrečna ali živa, živopisna, pokretljiva, reaktibilna. I takva Srbija će na dobre vibracije reagovati dobro. (Videlo se to, uostalom, u poletu u prvim godinama posle 5. oktobra). Mi joj zaista želimo dobro i ona to mora da shvati. Ko govori istinu - nije loš glasnik. Ko podilazi lažima, ne pomaže nam da iz njih već jednom izađemo. Nećemo biti opčinjeni kriminalom, umireni novcem, nećemo se podsmevati dobročinstvu – ma kako bilo malo.

41. Neki tvrde da ste napravili jedinu akciju dobrovoljnog davanja krvi koja je uspela. Koliko ste puta vi dali krv?

VM: 21 put, i to redovno činim na svaka 3 – 4 meseca, kao i puno zaposlenih u B92. Gradimo, za sada, tri Sigurne kuće za žrtve porodičnog nasilja iako bi neko mogao da kaže da to nije naš posao. Marlo je tvrdio da je „čovek ono što čini“. Mi nastojimo da i van etra pokažemo da ono što kao novinari zastupamo – zastupamo i praktično, kao ljudi.

42. Sta je to najvaznije sto ste naucili iz knjiga?

VM: Da naša najvrednija imovina - naši zaposleni, naš ugled, naša robna marka i naša publika – nije u knjigama, nego oko nas.