Izlazak Karle del Ponte iz Sky Music-a

Dva pripadnika iz SAJ-a sa automatima na prsima, jedan kao ulepšan i izdužen glumac Van Dam, pešaci ukopani gde se ko zatekao i svi ćute, kao da se spustio vasionski brod iz kojeg niti ko izlazi niti kod otvara vatru na domoroce, šta je ovo, pitam smrznutog pripadnika nikad neprežaljene srednje klase, izgleda da je preko Nataša Kandić, kaže, gledam šta je preko, Sky Music, čekam i ja pet minuta u tome takoreći zatišju pred buru, kad, iz zgrade izlazi moja koleginica S., ona i general'skaia dochka iz Komiteta pravnika, šta god potonje značilo, ćaskaju ne dajući pet para na to što je sve oko njih abnormalno; minut docnije iz dubine hodnika pojavljuje se buket sa Karlom del Ponte u središtu, sa ulice se iz dvaju grla začuje mlako i mrtvorođeno "ua", gošća koja beše pripravna na mnogo žešću dernjavu uzvratila je unapred pripravljenim sarkastičnim osmehom koji se ispostavio kao prekomeran: publika nije smogla snage da šmira iako se ovako ćuteći osećala nedostojnom Muje Lopova, Vojvode Šešelja pa i samog premijera Koštunice koji Del Ponteovu jeste zvao, ali ne može on kao domaćin da joj dobacuje pogrde! Zar se od Srbadije nije očekivalo da gošću saborno izviždi, da ovima iz SAJ-a drsko dobaci "koga čuvate, sram vas bilo", pa možda da im neko kuražniji ili podnapit dobaci i "kerovi, kerovi"! Vozači koji više od deset minuta dreždahu u kolima zar nije trebalo besno da nagaze svoje ionako odveć često pritiskane sirene i da štaviše pokušaju proboj kroz nenajavljeni kordon, makar im Van Dam probušio sve četiri gume, ne, dva beskrvna "ua", bila su sve što se od javnog mnjenja moglo izvući, u ta dva bleda, izošljarena uzvika stala je sva naša vera u nevinost i Mladićevu i sviju nas.

S. je u međuvremenu prešla ulicu i čekala trolejbus vrativši se iz visokog društva u stvarnost, gošća pak uđe u limuzinu koja je njena stvarnost, istog momenta zalupila su se vrata na još dvadeset vozila i karavan je elegantno, kao na pogrebu u američkom filmu, počeo da klizi kroz beogradski akšam, iz grla rodoljubaca začuli su se frivolni saveti šta gošća da uradi traženiku, počele su psovke, valjda zato što više nije bilo žandara koji bi im pukim svojim prisustviem pripretili, no, no, ali čak i tim bljezgarijama koje nije imao ko da čuje, i njima je falilo vatre, pa ovo je gore od nacionalizma, pomislio sam, ovo je falš!  

Službena verzija kaže da je građanin Republike Srbije Tolimir Zdravko uhapšen u Republici Srpskoj, tamo su ga uzurpatori naše himne skleptali i poslali u Ševeningen, policija Srbije ostala je nevina, ona je sa naše strane Drine bila napravila ne ni živi štit nego više spasilačku ekipu za slučaj da se begunac onima otme i sa lisicima na rukama pokuša da preroni Drinu, naš premijer ne voli da naša policija hapsi našu braću, i gle, dobro sve ispade veoma.

Poslanik njegove stranke iz Novog Sada sam kaže da na sednice Skupštine dolazi i taksijem, ali ne uvek, i nikad iz hira, nego samo kad žuri, našim šorom nikad blata nema, samo sada i kad kiša pada.