Sporo sprovođenje stečaja u Srbiji?

U Srbiji se trenutno vodi oko 847 stečajnih postupaka po zakonu iz 2005 godine (od tog broja 528 je započelo taj proces po starom zakonu, a nastavljeno po novom, dok je 319 započelo po novom zakonu), kao i 450 postupaka koji su započeti i nastavljeni po starom zakonu, što znači da u Srbiji trenutno ima oko 1297 slučajeva. Pojedini slučajevi stečaja traju i po 10- 15 godina.

"Jedan od razloga zbog čega država ne žuri da ubrza stečajne postupke, leži i u tome što je u ovim firmama zaposleno oko 400 hiljada ljudi. Političari nemaju interes da im se na tržištu rada pojavi još 400 hiljada nezaposlenih. Ovaj problem nezaposlenih se jedino može rešiti grinfild investicijama, a one su kod nas veoma male. Tako se vrtimo u začaranom krugu već dug niz godina", kaže Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodna tržišta.

U firmama u stečaju zarobljeni su značajni resursi. Oslobađanjem resursa, oni se mogu upotrebljavati za alternativnu upotrebu. "U stečajnim  postupcima ima mnogo korupcije. Menadžeri se ograđuju, voze se službenim kolima, radnici potkradaju firmu, rade na crno i imaju iluziju da su zaposleni. Sredstva preduzeća volšebno iščezavaju", kaže Prokopijević.

Stečaj kao jedino rešenje

"Stečaj ljudi uglavnom doživljavaju sa negativnim stereotipima", kaže Jovan Jovanović, direktor Agencije za licenciranje stečajnih upravnika. Prema njegovim rečima, stečaj ne treba doživljavati kao “crni bauk”, već kao normalnu pojavu.

"To ne znači nestanak pravnog lica. Nema više ni negativnih posledica kao ranije, kada je stečaj podrazumevao otpuštanje svih zaposlenih. Sada to nije tako”, kaže Jovanović i dodaje da je zato, za preduzeća koja su u krizi i u koja bi trebalo uvesti stečaj, mnogo bolje da do stečaja dođe što pre, a ne da se sa tim odugovlači.

U poslednje dve godine situacija je mnogo bolja. Od kada je, u februaru 2005. godine počeo da se primenjuje novi zakon o stečajnom postupku, ceo proces se ubrzava.

Nakon primene Zakona o stečajnom postupku iz 2005. došlo je do pokretanja novih stečajnih postupaka, tako da je u 2005. pokrenuto 187, a zaključeno 86 tako da je ostao da se sprovodi 101 stečajni postupak. Tokom 2006. godine pokrenuto je 264 novih slučajeva, od toga zaključeno 46, tako da je nastavilo da se sprovodi 218 stečajnih slučajeva. Novim Zakonom o stečaju ograničavaju se i ovlašćenja stečajnih upravnika. Ranije je stečajni upravnik mogao da bude bilo ko. Danas to može biti samo onaj ko ima licencu. Pored stručnosti novim zakonom je pooštrena i odgovornost stečajnog upravnika i isti odgovara za štetu nanetu učesnicima u stečajnom postupku ako je do nje došlo namerno ili krajnjom nepažnjom.

Kako je stečajni upravnik privatni preduzetnik on za tu štetu odgovara celokupnom svojom ličnom imovinom. Za štetu koju učine lica koja je zaposlio stečajni upravnik, stečajni upravnik odgovara ako je šteta nastala zbog propuštanja tečajnog upravnika da izvrši nadzor nad njihovim radom. Kontrolu nad stečajnim upravnikom je trostruka: od strane agencije, suda i poverioca.

Novi Zakon o stečaju, međunarodni stručanjaci ocenili su kao odlično rešenje, dok su domaći stručnjaci u njemu ipak našli i neke manjkavosti.

"Slabost je u tome što je pravljen za državu sa tržišnom privredom, a kod nas imamo još mnogo firmi u društvenoj svojini.U preduzećima u kojima je unovčeno više od 50 odsto knjigovodstvene vrednosti imovine nastavljaju po starom zakonu, a to se upravo dešava sa najvećim stečajnim postupcima poput Robnih kuća “Beograd”, “Beka”... Ovi slučajevi traju već niz godina, a zakon ne predviđa nikakve rokove za okončanje stečajnog postupka u njima" ističe Jovanović.

Veliki slučajevi

Dejan Jokiæ, direktor Centra za sprovoðenje steèajnih postupaka

Robne kuće "Beograd" već su pet godina pod stečajem. Koliko je ovaj proces bolan govore i protesti zaposlenih na ulicama koji traju već godinama. Agencija za privatizaciju postala je stečajni upravnik ove firme u maju prošle godine. Preduzeće je nekad brojalo oko četiri hiljade radnika, a danas oko 1.250. Do sada su prodate Robne kuće u Novom Pazaru i Karaburmi.

"Ukoliko nadležne institucije i organi u postupku budu poštovali sudsku odluku, imovina Robnih kuća "Beograd" bi trebalo da bude prodana ili unovčena do kraja ove godine. Početna cena trebalo bi da bude oko 120 miliona evra, a potraživanja od strane poverioca su oko sto miliona evra. Okvirna tržišna procena imovine Robnih kuća je oko 240 miliona evra", kaže Dejan Jokić, direktor Centra za sprovođenje stečajnih postupaka. Građevinsko preduzeće "Rad" je najkomplikovaniji slučaj koji je započet po prethodnom, a sprovodi se po novom Zakonu o stečajnom postupku. Do sada se promenilo nekoliko stečajnih upravnika, a stečaj je otvoren 2001 godine.

Miroslav Prokopijeviæ, direktor Centra za slobodna tržišta

"Za vreme prethodnih stečajnih upravnika nisu ispitana potraživanja, niti je utvrđeno kolika je imovina stečajnog dužnika. Ovako nasleđen slučaj Agencija je preuzela u julu prošle godine. Imajući pomenuto u vidu, a i određene nepravilnosti koje su uočene, sigurno je da će nam trebati više vremena nego što je uobičajeno i da u ovoj godini ne možemo očekivati da se ovaj postupak završi", objašnjava Jokić.

Prema njegovim rečima, usvajanjem novog Zakona o stečajnom postupku i imenovanjem Agencije za privatizaciju kao stečajnog upravnika stekli su se uslovi za raskidanje sa prošlošću i neefikasnim sprovođenjem stečajnog postupka čiji je prosek trajanja, ranije bio sedam, a od imenovanja AP - manje od jedne godine.

Država je odlučna da u svim velikim preduzećima zadrži ključnu reč. Agencija za privatizaciju rukovodi trećinom svih preduzeća u stečaju, a njihova imovina veća je od svih ostalih preduzeća zajedno. "Nova vlada će kao i prethodna odugovlačiti sa stečajnim postupcima, jer su to veoma veliki problemi sa kojima se niko ne želi staviti u koštac, premda je ekonomski racionalno da se uradi što pre", zaključuje Prokopijević.

Uporedni pregled republika „EX YU“

U svim bivšim republikama doneti su posebni zakoni iz oblasti stečaja kojima je regulisana ova oblast i to: u Sloveniji je donet Zakon o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji 1994. godine, a nakon toga su bile dve izmene tog zakona; u Hrvatskoj je donet Stečajni zakon 1997. godine; u Bosni i Hercegovini kao složenoj državi postoje tri zakona o stečaju, jedan u Federaciji BiH, drugi u Republici Srpskoj, i treći u distriktu Brčko; u Crnoj Gori je donet Zakon o insolventnosti privrednih društava 2002. godine koji je menjan 2007 godine; Srbija je donela Zakon o stečajnom postupku 2005. godine; Makedonija je donela Zakon o stečaju 2006. godine.

Broj stečajnih postupaka i broj stečajnih upravnika

Slovenija ima 1.049 stečajanih postupaka i 108 stečajnih upravnika; Hrvatska četiri hiljade stečajnih postupaka i 486 stečajnih upravnika; BiH preko 500 postupaka i 194 stečajna upravnika; Crna Gora ima 252 postupka i 62 stečajna upravnika; Srbija ima 1.297 stečajnih postupaka  i 338 stečajnih upravnika i Makedonija ima 3.467 stečajnih postupaka i 202 stečajna upravnika.

Samo Srbija ima regulatorno telo u oblasti stečaja, a to je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, kao i podzakonske akte, Nacionalne standarde za upravljanje stečajnom masom i Kodeksom etike kojima se detaljnije uređuje oblast stečaja. U svim republikama, da bi neko lice bilo stečajni upravnik mora da ima visoku stručnu spremu, radno iskustvo od tri do pet godina i položen stručni ispit.

U većini republika (Republika Srpska, Hrvatska i Makedonija) stečajno veće kao sudski organ je ukinuto i sva nadležnost je preneta na stečajnog sudiju. Stečajno veće kao sudski organ je zadržano u Srbiji i Sloveniji ( u Sloveniji ima veće, ali nema stečajnog sudije). U Makedoniji postoji stečajno veće, ali ne kao organ stečajnog postupka, nego kao apelacioni organ. Sve republike su uvele formiranje poverilačkih organa (skupština poverilaca, odbor poverilaca), koji imaju ključnu ulogu u sprovođenju stečajnog postupka. U svim republikama postupak stečaja može ići u dva pravca, bankrostvo i reorganizacija.